Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Србија и политика санкција

Увођење или неувођење санкција Русији није питање подршке руској политици нити је питање навијања за руску страну у украјинском рату. Одлука о санкцијама би морала бити принципијелна и суверена одлука Србије. Србија не би смела да допусти да се око таквих одлука погађа с било ким. Захтеви да и Србија баци свој мали и безначајни камен на Русију страшна је иронија и понижење, тим пре што долази баш од оних који су Србији нанели огромне штете током деведесетих година

Не, Србија не би смела да се придружи санкцијама Европске уније које су усмерене према Русији, као што није требало ни да се понижава тихим увођењем санкција Белорусији. Санкције су инструмент рата, често су разорније и од бомби а Србија није у рату с Русијом, као што није у рату ни с Белорусијом. Србија није чланица Европске уније, није чак ни у њеном предворју да би је то обавезивало да следи казнену политику те заједнице.

Онај део јавности који се противи увођењу санкција полази од тога да је Русија историјски савезник и пријатељска земља која је једини заштитник Србије у Савету безбедности УН. Русија је и важан фактор домаће енергетске сигурности. Овој врсти аргументације нема се шта замерити. Она има своје елоквентне тумаче и добар део јавности ту аргументацију добро разуме.

Колико год оваква аргументација била важна и тачна, она ипак замагљује дубину проблема и тежину дилема које су везане за политику санкција. Чак и у свету сурове реалполитичке трговине поменута аргументација је (бар делом и несвесно) непринципијелна. На основу такве аргументације неко би могао закључити да не би било превише страшно ако би се Србија придружила санкцијама тамо где нема већег политичког или економског интереса. То вероватно објашњава и млаке реакције јавности на санкције уведене Белорусији. Следећи такву трговачку логику, Србија би без зазора могла увести симболичне санкције Ирану, Венецуели, Сирији или Куби, ако је сутра неко на то натера.

Санкције су брутални, цинични инструмент којим се уништавају државе, њихове економије и животи њихових грађана, тобоже у име демократије или хуманости. Оне се увек употребљавају селективно, бездушно и безобзирно, без имало правде или принципа. Ако се друге државе у хуманитарном и дакако миротворном заносу могу правити да не разумеју како санкције делују и шта је њихов стварни циљ, Србија се не може правити да то не зна.

Подсетимо се за тренутак последица санкција Југославији (Србији и Црној Гори) из деведесетих година прошлог века. Санкције Савета безбедности, за које је гласала и убога Јељцинова Русија, уништиле су економију Србије и припремиле су терен за велику распродају друштвеног богатства у првим деценијама 21. века. Притоме, санкције су сатрле велике делове средње класе и разориле су социјално ткиво друштва у свим његовим сегментима. Економске последице санкција су много теже чак и од економских последица бомбардовања из 1999.

Током периода санкција бруто домаћи производ Србије се преполовио – не фигуративно – буквално. Такав пад БДП-а се не догађа ни током ратова. Држава се релативно брзо опоравила од последица бомбардовања, али не и од дугорочних последица санкција. БДП Србије по глави становника се тек данас враћа на ниво с почетка деведесетих. Србија је изгубила 30 година развоја и данас је једна од најсиромашнијих држава Европе, чему су санкције дале лавовски допринос. (Сваљивање кривице за санкције на „Милошевићев режим” јефтин је изговор оних душа које се додворавају лево и десно било из глупости или из ћара.)

Санкције Русији, иако веома озбиљне, мекше су од оних које су биле наметнуте Србији или од оних кроз које су прошле или пролазе неке мање земље. Због енергетске и прехрамбене самодовољности, због позиције кључног енергетског снабдевача Европе и чињенице да се највећи део света није придружио западним санкцијама, Русија је на њих много отпорнија. Ако до тежих последица по економију и дође, то ће бити пре свега због грешака руске управљачке елите.

Но, вратимо се Србији. Ако Србија данас, због притисака Запада уведе санкције Русији, сутра ће их можда увести и Кини или неком трећем. На крају тог пута би се могло догодити да Србија уведе санкције и Републици Српској. Западним хуманистима неће зафалити ни разлога ни начина да Србију мало јаче притегну, ако устреба. (Узгред, то не би био први пут да Србија, под притиском, „својима” уводи санкције на Дрини.)

Да закључим – увођење или неувођење санкција Русији није питање подршке руској политици нити је питање навијања за руску страну у украјинском рату. Одлука о санкцијама би морала бити принципијелна и суверена одлука Србије. Србија не би смела да допусти да се око таквих одлука погађа с било ким. Захтеви да и Србија баци свој мали и безначајни камен на Русију страшна је иронија и понижење, тим пре што долази баш од оних који су Србији нанели огромне штете током деведесетих година. Држава која је прошла кроз трауму санкција онако како је Србија кроз њу прошла, морала би у своја законска акта, па и у Устав да угради одредбу по којој никада и никоме неће уводити санкције, без обзира с које стране притисци долазили.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Sankcije Zapada smo prosli i znamo kako to izgleda. Da li postoji neka analiza kako to Rusija moze da nam naudi? Ako i dalje prodaju gas Nemackoj i drugima u EU,pored svih sankcija te iste EU, pa zasto ne bi nastavili da prodaju i nama. Srbija je mala zemlja, velike stete Rusija imati nece.Nisam ni za , ni protiv sankcija Rusiji, treba da gledamo svoj interes. Sa druge strane EU, barem kakva je bila, je pred kolapsom. Sta ce izaci iz svega ovoga videcemo.Samodovoljnost je kljuc opstanka.
Radojko Teofilović
Osim možda uvođenja sankcija kao odgovor na sličan potez druge strane. Setimo se međusobnog uvođenja sankcija Hrvatske i Srbije 2015. godine, istina kratkotrajnog.
Boža
Sa zadovoljstvom čitam vVaše komentare. Možete li napisati šta se dešava sa plaćanjem gasa u Rubljama? To više niko ne pominje.
Trifun
G-dine Katicu Srbija nije,i nece uvest sankcije Rusiji,sve dok joj Zapad ne uputi Ultimatum: Ili sankcije Rusiji ili sankcije Srbiji..Opozicija i vecina kriticara aktuelne vlasti,ne daju odgovor na kljucna pitanja: 1.Sta Srbija tad treba da uradi,birajuci izmedju manjeg zla? 2.Da li Srbija,koja se tek oporavlja od sankcija i ratova 90-tih,moze preziveti nove sankcije? 3.Da li su gradjani Srbije spremni na nove zrtve u ime "svetske" pravde? Srbija,okruzena NATO-om,moze biti hermeticki zatvorena..
sloba car
Angloamerika živi delom i od sankcija i blokada. Ko zna da je Iran 1972 uplatio 625 ml funti Engleskoj za ispotuku 1500 tenkova čiften. Uveli sankcije, i one traju sve do sada, dakle 50 godina. Ni para ne tenkova. Obrtali ih i obrću i dalje englezi. Nama je propala milijarda dolara kad su skinute sankcije jer navodno prošao rok za tražaenje nazad. Možete misliti koliko su zemalja opljačkali i tepare obrću. Na kraju su uzeli i ruske rezerve.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.