Ристић: У свету буја неонацизам, неофашизам и неоусташтво

Музеј жртава геноцида обележава 30 година рада препознат као угледна, утицајна и референтна национална и међународна установа у области афирмације културе сећања, оценио је данас његов директор Дејан Ристић.

Он је на на конференцији за новинаре рекао да је то показује „одзив изнад свих очекивања” званица које ће доћи на централну манифестацију годишњице оснивања Музеја жртава геноцида која ће бити одржана 22. априла у Народном музеју у Београду.

Према његовим речима, очекују се чланови Владе Србије, високи достојанственици традиционалних верских заједница, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић,градоначелник Београда Зоран Радојичић, руководиоци Матице српске, представници више десетина националних институција културе Србије и Републике Српске, велики број стручњака и други.

Ристић је нагласио да је Музеј Жртава геноцида „као међународно релевантна и референтна институција препознат у читавој научној заједници у свету”.

„Наше сећање треба да буде објективно, целовито и потребно је да, управо због обима и карактера страдања нашег народа у Другом светском рату које је окаратерисано појмом геноцид, буде такво да сведочећи феномен сопственог страдања будемо једна врста етичког, духовног и интелектуалног светионика другим народима и друштвима”, рекао је Ристић.

Према његовим речима, то је неопходно „како би допринели да се никада нешто слично не деси, не само нама већ било ком народу у свету”.

„У периоду 20. века једини геноцид почињен у југоисточној Европи јесте геноцид почињен над припадницима српског народа на целокупној територији Незавнисне Државе Хрватске. Вероватно примећујете да у тој формулацији све време инсистирам да се геноцид одиграо на целокупној територији НДХ, да је био осмишљен и спроведен од стане државе која је била и независна и хрватска”, истакао је Ристић.

Он је упозорио да „тај геноцид има своју вишедеценијску генезу, страшан драматичан ток током четири ратне године и последице које још увек осећамо у демографском и сваком другом смислу”.

Ристић је додао да је епицентар геноцида био систем логора у Јасеновцу, месту „које се са правом у нашој и светској научној заједници сматра најбруталнијим и најмонструознијим губилиштем у читавој Европи у Другом светском рату”.

Према његови мречима, Музеј жртава геноцида током 30 година „чува пламен сећања, афирмише знање и основне етичке вредност и утиче на креирање културе сећања на нашем етничком простору”.

Ристић је оценио да су међу бројне изазове данашњег света спадају „бујање неонацизма, неофашизма и неоусташтва”.

„Томе се морамо супроставити знањем, упорношћу, стрпљењем, достојанством и племенитошћу. Они који сматрају да су нацизам, фашизам и усташтво побеђени 9. маја 1945. године горко се варају. Време након тог датума показује да су они само доживели пораз у једној бици али не и у идејном рату”, оценио је Ристић.

Говорећи о бројним активностима Музеја током три деценије, Ристић је рекао и да је у односу на прошлу годину успео да утростручи број запослених стручњака, док је програмски буџет те установе увећан за 80 посто, што је „резултат препознавања значаја музеја од стране врха власти, пре свега мислим на председника Александра Вучића и владу”.

Ристић је додао да и поред повећања Музеј жртава геноцида има мали тим у поређењу са 1000 запослених стручњака у израелском Јад Вашему.

„Следимо пример и праксу Јад Вашема и других релевантних међународних институција бавећи се пре свега темом која је за нас примарна, а то је геноцид почињен над припадницима нашег народа у НДХ, а са дужном пажњом јавном меморијализацијом жртава Холкауста и Самударипена на територију читаве Југославије”, рекао је Ристић.

Према његовим речима, у последњих годину дана ради се интензивно на анализи потенцијалних локација у Београду где би могао да буде потпуно или делимично пресељен Музеј жртава геноцида, који се тренутно налази у здању на Тргу Николе Пашића.

Ристић је подсетио да је пракса у Европи која располаже аутентичним просторима да централне институције, каква је Музеј жртава геноцида, смештене „најамблематичнијим просторима” као што су логори Аушвиц, Матхаузен, Дахау, Јасеновац и други.

„Београд је био једина престоница у окупираној Европи која је на својој урбаној територији имала два логора - Старо сајмиште и Бањица али и читав низ стратишта у Јајинцима, Бежанијској коси, Лединама и другима. Стога не журимо и врло пажљиво анализирамо који би то простор био имајући у виду функцију и потребе музеја”, рекао је Ристић, пренео је Танјуг.