Због сакупљања отрова угрожен поскок

Министарство заштите животне средине ставило је забрану на сакупљање барске перунике, трепљастог, планинског и румелијског кантариона, црне чемерике, али и медицинске пијавице, шумске корњаче и поскока. И то на територији целе Србије, док у појединим деловима земље црвено светло важи за сакупљање жаба и пужева. Због чега? До угрожавања ових врста, како за „Политику” објашњавају у Заводу за заштиту природе, дошло је због њиховог скупљања што због јела, а што из медицинских и комерцијалних разлога. Зато је, према Уредби о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне, заштићено 97 врста, међу којима су најбројније биљке – има их 63. Заштићене су још и гљиве, одређени лишајеви, неки гмизавци, три врсте водоземаца и четири врсте бескичмењака.

– Последице нестручног и стихијског сакупљања највише се уочавају код стања популација животињских врста под контролом промета, где је неселективно сакупљање пужева и жаба свих величина довело до недостатка полно зрелих јединки и стагнације њихових популација. Посматрајући експлоатисање биљних врста протеклих година, закључак је да је највећи притисак био на оне које се индустријски прерађују и на боровницу, шипурак, сремуш, клеку. Мањи је притисак био на оне врсте које се користе као чајеви или тинктуре попут кантариона, ртањског чаја, крстасте линцуре... – објашњавају у Заводу за заштиту природе и додају да су под контролом сакупљања оне гљиве које се не могу произвести у вештачким условима. А то су вргањ, лисичарка, рујница...

Упркос томе што је заштићена врста, Међународна унија за заштиту природе и Европска комисија потврдили су тренд смањења бројности популације поскока. Разлог је дуготрајна експлоатација због снабдевања отровом, а неселективни излов у року од неколико година прети да доведе до потпуног нестанка ове врсте са одређених подручја наше земље.

– Незаконити излов поскока довео је до нарушавања узрасне структуре, као и смањења репродукционог потенцијала врсте, густине и популационих трендова, па су неопходна дугорочна праћења ове врсте на територији читаве Србије – истичу у Заводу и додају да је потребно развити систем праћења и наставити санкционисање нелегалних активности у сарадњи са инспекцијским службама задуженим за ову област.

Ове године стопирано је и сакупљање шумских корњача. Поред урбанизације која прети да угрози њено станиште, стручњаци упозоравају да је шумска корњача у нашој земљи изложена експлоатацији више него иједна друга врста гмизавца.

– Вишедеценијска унутрашња трговина и међународни промет јединкама, илегално сакупљање и трговина шумском корњачом са подручја Србије представљају изузетно значајан фактор угрожавања ове врсте, а нарочито ако се има у виду дуго време генерације ове врсте – додају у Заводу.