Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Авалски торањ слави 12. рођендан

Симбол страдања и поновног рађања биће отворен у току предстојећих празника свакодневно од 9 до 20 часова
(Фото Александар Гавриловић)

Ако би требало да једном сликом представимо српски инат, можда би прави избор била фотографија Авалског торња. Феникс који се из рушевина поново уздигао заједничким напорима народа показао је баш то – да Срби, и кад је најтеже, не одустају. И кад не остане камен на камену, као што се то десило када су НАТО пројектили срушили стари торањ – наши људи не одустају од живота. И баш такав, после бомбардовања из пепела рођен нови објекат, данас обележава 12. рођендан.

– Симбол страдања и новог рађања, Авалски торањ у току априла месеца обележава два најважнија историјска датума – 21. април, када је 2010. године отворен за посете туриста, али и 29. април, када је 1999. срушен у НАТО бомбардовању. Да није страдао, имао би већ 57 година – подсећају из ЈП „Емисиона техника и везе”.

Торањ, чији антенски систем раздире облаке на крову града, поново нас је повезао са светом. Баш као што је песма коју смо слушали у кампањи за прикупљање новца за његову градњу, тај громобран изнад Београда „брани нас од светске самоће”.

Улазница за посету Авалском торњу стаје 300 динара. Ђаци, студенти и пензионери плаћају 150 динара. Деца до седам година, особе са стопостотним инвалидитетом и њихови пратиоци, особе са посебним потребама и туристички водичи са легитимацијама карту плаћају динар.

Био је „убијен”, али је поново оживео као једно од најсавременијих светских достигнућа у области телекомуникација. Захваљујући њему, емитују се радио-телевизијски програми, али у овом објекту смештена је и комуникациона опрема мобилних оператера и важних државних служби.

– До данас га је Јавно предузеће „Емисиона техника и везе”, у чијој је надлежности (као и још 260 предајника и репетитора), потпуно прилагодило модерном тржишту, свим дигиталним платформама у систему телекомуникација и одржавању емисионе опреме и уређаја, што му је прва и основна улога – кажу из овог предузећа.

Али, див који са антенским системом достиже 205 метара није важан само стручњацима из ових области. Важан је он и сваком Београђанину, и путнику намернику коме још из даљине његова светла најављују да се обрео у граду на обали Саве и Дунава. Готово да нема туристе коме торањ није једна од најважнијих тачака које обилазе у нашем граду када су жељни одмора, забаве и рекреације.

– Авалски торањ је у широј јавности најпознатији као све атрактивнији туристичко-рекреативни комплекс, који годишње посети око 200.000 домаћих и страних туриста. Од почетка ове године до данас више од 37.000 људи видело је пола Србије и целу Шумадију са 122. метра торња, што у поређењу са истим периодом претходних година представља повећање посете за око 30 одсто –истичу из предузећа „Емисиона техника и везе”.

За овакве успехе у пословању ова фирма много тога има да захвали и недавно трагично страдалом вршиоцу дужности директора Бранку Гогићу који је на челу „Емисионе технике” био осам година.

– Његов изненадни и прерани одлазак представља велики губитак не само за његову породицу, пријатеље и сараднике, већ и за наше друштво и државу Србију. Бранко Гогић постигао је изванредне резултате у капиталном и једном од најзначајнијих пројеката у Србији – процесу дигитализације, од којих вишеструке користи имају и држава и њени грађани. Постигао је и да најзначајнији телекомуникациони објекат у Србији и симбол града Београда, Авалски торањ, данас буде и прави туристички центар – истиче се у саопштењу овог јавног предузећа.

Они, међутим, настављају да раде да би се и сам торањ, али и његова понуда даље развијали.

У наредном, празничном периоду, такође очекују велики број посетилаца. Јер са својим спортским теренима, теретаном на отвореном, дечјим игралиштима, летњом позорницом, излетничким делом за одмор, кафеима, сувенирницом... имају шта да понуде свим посетиоцима. Торањ, чији се чувени видиковац налази на 122. метру, биће отворен сваког дана, од 9 до 20 часова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.