Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАСЕДАО СЕНАТ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Државна матура не може да води директно на студије

Једногласно усвојен став да се у прелазном периоду од тричетири године задржи садашњи систем пријемних испита
Средњошколци ће још најмање пет година полагати тестове да би добили индекс (Фото Раде Крстинић)

Универзитет у Београду подржава увођење државне матуре у образовни систем Републике Србије од школске 2023/24. године, имајући у виду њену сертификациону улогу завршеног школовања. Међутим, завршни испит не може истовремено имати и одговарајућу улогу у селекцији средњошколаца за упис на студије, већ се у прелазном периоду уз њега мора задржати садашњи систем пријемних испита. Овај став да национална матура не може још бити „директна улазница” у високошколску установу једногласно су на јучерашњој седници Сената изнели представници УБ, а прочитао га је ректор, проф. др Владан Ђокић. Они су у још пет тачака изразили своје мишљење о државној матури која се законима најављује још од 2005. године.

Универзитет у Београду је става да се у прелазном периоду мора задржати досадашњи систем пријемних, односно квалификационих испита, јер су они важан елемент за рангирање кандидата при упису на факултете. Представници наше најстарије академске институције предложили су да прелазни период траје три, четири године, о упоредо са националном матуром подразумева и пријемни испит на факултетима ради провере посебних знања, склоности и способности кандидата.

– У току прелазног периода упоређивао би се успех кандидата на државној матури са резултатом на квалификационом испиту, општим успехом из средње школе и постигнућима на уписаном студијском програму. Упоређиваће се, такође, њени ефекти у гимназијама и средњим стручним школама. Истовремено, анализирала би се и успешност тестова, типова задатака и питања, начина полагања, као и софтвер за обраду података. На основу свега наведеног, након прелазног периода, факултети би добили поузданије параметре о квалитету стечених знања и ефекте увођења само државне матуре – једногласни је став УБ који ће бити прослеђен Министарству просвете.

Истичу да је он у складу са Законом о високом образовању, где се у члану шест наводи да  аутономија универзитета подразумева, између осталог, право на утврђивање правила студирања и услова уписа студената. Кажу да је креирање уписне политике један од основних фактора аутономије универзитета. Чланом сто тог закона предвиђено је да сам факултет, општим актом, утврди који се испити са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије, као и да одреди критеријуме на основу којих се обавља класификација кандидата за упис. У истом члану, кажу, стоји да високошколска установа сачињава ранг-листу за упис на студије на основу општег успеха постигнутог у четворогодишњем средњем образовању и на матурским испитима, али и резултата испита за проверу посебних знања, склоности и способности. А по потреби и на основу успеха на националним и интернационалним такмичењима.

– Факултети у саставу УБ ће, у складу са својим специфичностима, утврдити који се предмети са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије. Сваки факултет, појединачно, може своја мишљења и сугестије послати надлежном министарству. Полагање квалификационог испита на факултетима, који ће представљати део вредновања кандидата у прелазном периоду, мора се обављати након полагања предмета са државне матуре – сматрају представници УБ.

Имајући у виду да на највећи универзитет у Србији долазе бројни ученици из Републике Српске и Црне Горе, отвара се проблем њиховог пријављивања и рангирања јер се у њиховом систему образовања не полаже државна матура, подвлаче на УБ. Напомињу и проблем рангирања малобројних држављана Републике Србије који су школу завршили у иностранству где нема државне матуре, као и  ученика из земље који су средње образовање завршили пре увођења националне матуре.

Иначе, ово није први пут да представници Сената расправљају о државној матури. Бројна питања и дилеме око њеног увођења чланови овог тела поставили су и 18. априла 2019. када је седници присуствовао Виктор Недовић, државни секретар у Министарству просвете. Он је још тада рекао да ће факултети  имати право да поставе додатне услове за полагање државне матуре, али да ће овај испит бити селекциони за бруцоше. То је било први пут да су министарство и Ректорат УБ званично најавили националну матуру, која је тада била планирана за увођење школске 2020/21. године, али је одложена.

На Сенату је најављено и да ће почетком маја бити расписан Конкурс за упис студената у школској 2022/23. години и да је на располагању 358 програма за 26.739 студената на свим студијским нивоима. Ректор Ђокић је истакао да, поред смера Психологија на Филозофском факултету и Факултета организационих наука на којима је највеће интересовање кандидата, постоје факултети за које се мање кандидата пријављује. Они би, како каже, морали да иновирају студијске програме и привуку већи број страних студената.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Решење је врло једноставно, без много "папирологије". Што би рекао Дарвин: Природна селекција. Пре 60 година на електротехнички факултет је уписано (плаћено студирање) толико студената да је амфитеатар био пун а многи студенти су седели на степеницама. Већ после нове године је амфитеатар био празан. Тек по неко у реду а половина редова без иједног студента. Без матурске дипломе, без спискова и рангирања, без ургенција. А за оне упорне услов је редовно давање испита. Без Вечитог студента.
Stanislav
Treba što više dece, što ranije, izbaciti iz sistema školovanja i pretvoriti ih u jeftinu radnu snagu.
Јован
Све више деце није ни заинтересовано за образовање, што њихови родитељи подржавају. Дипломе добијају плаћањем или претњама. A они који на тај начин не могу, надају се да ће моћи.
Ana
Još jedan način da se uzmu pare za pripremu i za polaganje prijemnog ispita.
Земунац
Докле ћемо преписивати од странаца као неки лоши ђаци? Ово што се покушава са ''државном матуром'' (као да су претходне матуре биле приватне) је пуко преписивање америчког САТ теста. Амери тај тест имају још од 20-тих година прошлог века и врло је значајан за даље школовање. И да само додам Амери не троше паре за школовање некога ко није квалитет и немају инфлацију дипломираних као ми, а који немају реално знање иза тих диплома.
EvGenije
U čitavoj ovoj priči, kakva je uopšte svrha i uloga državne mature, pogotovo kad se uzmu u obzir očajno stanje u srednješkolskom obrazovanju Srbije i sveprisutna korupcija, nepotizam i prosto poklanjanje ocena iz straha?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.