Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да се брига о српском језику врати под окриље САНУ

Недовољно се зна шта је Одбор за стандардизацију српског језика, а однос државе према најважнијем стручном и научном телу за српски језик требало би да се дефинише тако да одбор задржи самосталност и добије специфичну тежину коју заслужује, сматра Владимир Костић, председник САНУ
(Фото М. С. Миладиновић)

Веома дуго у Српској академији наука и уметности (САНУ) није било озбиљних анализа неких од кључних проблема српског језика. Неспретном политиком примања нових чланова, и у самој академији, и лингвистика је на известан начин осиромашена. Недовољно се зна шта је Одбор за стандардизацију српског језика, коме он припада, ко га признаје? Однос државе према овом одбору треба да се дефинише тако да он задржи самосталност али и добије специфичну тежину коју заслужује. Након формирања Владе Републике Србије то ће бити окосница састанка који планирају да са представницима будућег државног врха уприличе академик Владимир Костић, председник САНУ и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. То су сагласно најавили јуче у здању академије на седници најважнијег стручног и научног тела када је посреди српски језик.

− Јефтина игра се стално понавља кад треба да се покаже да је Српска академија наука и уметности стециште крвожедних генетски установљених четника који раде на геноцидним плановима за уништавање суседних народа, и са стране опозиције и са стране позиције. Не заваравајте се. На тај начин укљештена, оштећена, оптужена САНУ одговара свима. И онда се каже Обор за стандардизацију српског језика при Институту за српски језик САНУ. Већ сутрадан то је Одбор за стандардизацију САНУ и трећег дана то је одбор САНУ. Нико не зна шта је одбор у чијем је формирању учествовало 14 најважнијих институција. Одржавамо тај одбор. Нема живих чланова Српске академије наука и уметности који су чланови тог одбора. Није потпуно јасно којим би се то механизмима попунило, да ли су сви ови оснивачи још увек релевантни. Што је најстрашније, такав одбор не одговара само нама који смо оснивачи. Држава је пресрећна. Шта год да се догоди, а чули сте оптужбе хрватских званичника (због поделе јужнословенских језика и наводног негирања постојања хрватског језика у уџбеницима из српског језика прим. аут.) − „То је САНУ рекла.” Морамо да предузмемо кораке ка некој врсти заиста функционализације и успостављања односа државе и свих ових институција према овој кући − нагласио је Костић.

Он сматра да би ваљало разговарати и са Министарством просвете и са Министарством културе. Пита се имају ли они уопште став о томе како и ко треба да даје своје стручне и научне процене о извесним језичким кретањима?

− Морам да кажем да су имена појединих језика, за које данас оптужују само САНУ да је противник, уводили политички фактори без икакве дискусије и консултације са било ким од нас, ми смо били чак и против − подсећа председник САНУ.

Чланове Одбора за стандардизацију замолио је да у напорима који ће следити, помогну да се брига о српском језику врати у окриље САНУ и других институција.

− Знам да су сујете појединих повређене, за неке од тих повреда и сујета мислим и да су на неки начин с правом разбуктане. У овом тренутку бојим се да смо сви на некој врсти бестежинског простора, лелујамо се, а не знамо тачно у ком правцу идемо. Бићу најсрећнији ако грешим − закључио је Костић.

Све што је у уводној речи рекао председник САНУ потпуно се уклапа у погледе чланова Одбора за стандардизацију српског језика, потврдио је Танасић.

− Овакав однос академика Костића, није изненађујући. Ко не зна, када је ступио на чело САНУ први институт који је посетио са својим сарадницима био је управо Институт за српски језик − подсетио је Танасић.

И проф. др Драган Станић, председник Матице српске, сасвим је сагласан с исказаним ставом да постоји најозбиљнији проблем у комуникацији струке с политиком.

− Одбор за стандардизацију разумемо као највише тело науке и струке. Политичари, нажалост, доносе многе одлуке које су спорне у научном смислу, што је неприхватљиво. У наредном периоду могли бисмо бити и активнији, да када хоће да донесу неке одлуке, попут оног назива „босански” који је политика спровела без консултација са струком, да инсистирамо и подсећамо да се то не сме чинити. У вези са законом о такозваној родној равноправности, захваљујем се свим лингвистима који су се одазвали на позив Матице српске. Да вас обавестим, покренули смо тужбу, и то није једина пред Уставним судом. Та ствар се не сме сматрати завршеном. Не смемо подлегати притисцима група које се баве одређеним типом идеологије која укључује проблеме језика. Морамо се борити часно и поштено, не треба да правимо уступке тамо где се језик оштећује − казао је Станић.

Истичући да су очи западне србистике упрте у Одбор за стандардизацију, у Институт за српски језик САНУ, проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета у Бањалуци, казала је да је много питања на која се очекују одговори и да се нада да ће и убудуће блиско сарађивати с колегама у матици и заједно ићи напред уздигнуте главе.

Унапређивање сарадње

Савез славистичких друштава Србије, указала је проф. др Рајна Драгићевић, председница тог савеза, покушаће да унапреди сарадњу с Одбором за стандардизацију коју првенствено види у могућности да нека начела језичке политике других земаља заживе у нашој језичкој политици, као што је идеја о натпредметном статусу српског језика као матерњег.

 Будући да Одбор за стандардизацију ужива подршку Друштва за српски језик и књижевност Србије, проф. др Весна Ломпар, председник тог стручног друштва, предложила је да све одлуке одбора убудуће буду објављиване и на званичном сајту друштва који помно прате професори српског језика и књижевности у Србији, Републици Српској, Црној Гори и Хрватској.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Небојша
Зашто је проф. др Рајна Драгићевић ПРЕДСЕДНИЦА Савеза славистичких друштава, а проф. др Весна Ломпар ПРЕДСЕДНИК Друштва за српски језик и књижевност? Изгледа да је реч о још једној недоумици попут оне с почетка чланка: Недовољно се зна ...
Samo kazem
Преспавали сте читав век док нам други отимају културну баштину, наслеђе и језик. Још увек пишете речник српско-хрватског језика, још увек уводите сулуда правила и мењате их сваких 5-10 година док се давимо у англицизмима. Просто, сви треба да се повучете и да преузмете одговорност за катастрофалне резултате свог (не)рада. Тужно.
NIKO99
Šokira me nesposobnost intelektualne elite Srbije. Dok se u Londonu izmišljaju sve novi jezici kao što je Vojvođansk ili Crnogorski a sa ciljem dalje dezintegracije srpskog nnaroda i sukobljavanje sa sobom samim, u Beogradu ne umiju da sastave Odbor za Standardizaciju Srpskog Jezika. Uopšte ta institucija se decenijama brani od sopstvenog nerada sve potežući pitanje nacioinalizma u SANU koje kao tobož vide u okolnim zemljama. U stvari u toj ustanovi nema sposobnih i pametnih ljudi dugo vremena.
Бранко
Да ли ће коначно бити укинуте "иње" и остале лудости које су готово уништиле српски језик? Да ли ће неко одговарати за ово лудило које је наметнуто од стране запада? Родно равноправан језик које будалаштине Боже свети.
EvGenije
Najgore je što zapadni jezici ne poštuju ta pravila rodno ravnopravnog jezika koja nama nameću preko svojih NVO ispostava u Srbiji. Zašto je npr. naša "advokatica" u engleskom "lawyer" (advokat) a ne "lawyeress" (advokatica)? Mislim, kad može "waiter – waitress" (konobar - konobarica) ili "actor - actress" (glumac - glumica), zašto ne bi moglo i "lawyer - lawyeress"? Pa zato što nisu budale kao što smo mi.
Таман
Не брините о српском језику брине Н1 и остале “невладине” организације. Словенци га штампају а Немци држе конце.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.