Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фарбање јаја код Срба први пут забележено у 16. веку

(Фото Н. Марјановић)

Велики петак, најтужнији дан за Хришћане најављује најрадоснији празник – Васкрс. Многобројни обичаји везани су за ове празнике. На данашњи дан верници обавезно посте и фарбају јаја, док се у недељу доручак почиње управо офарбаним јајима.

Обичаји за Васкрс се разликују од региона до региона, али је симболика увек иста: победа живота над смрћу.

Сашa Срећковић, музејски саветником из Етнографског музеја Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да нема велике радости без патње и искушења, тако је симбол те истине и Велики петак.

„Иако је најтужнији дан у хришћанству, Велики петак има своје активности и своје радње. Постоје различита тумачења у народу да апсолутно не треба ништа радити или чак можда на другим местима сматра се да неки послови могу да се започну – ако се калеми дрво каже се да ће те године добро родити или ако се почисти кућа па се метла баци преко потока – да се заједно са нечистоћом зли демони и силе одагнају из куће и за то постоји народно веровање”, каже Срећковић.

Што се тиче обичаја – најважнији обичај је фарбање јаја који се обично обавља у јутарњим часовима.

Фарбање јаја може да се обави и у Велики четвртак, то је чешће било у прошлости. Онај ко не стигне има простора и до Велике суботе.

Постоје разна веровања – каже се да у глуво доба ноћи пред Велики петак настане тишина, ветар стане, киша престане да пада, земља се затресе, увек се мешају веровања која су елементи старе народне вере и хришћанства.

Срећковић каже да постоје записи, питање је до које мере су поуздани, као и сви историјски и аргхеолошки записи из 4. века да су европски народи и пре пријема хришћанства, постоје трагови да је било у словенским гробовима, нашли црвена јаја.

Тумачења могу бити различита, али оно што је дифинитивно – да су са примањем хришћанства од 9. или 10. века века код Срба, од времена Ћирила и Методија па касније са формирањем цркве – преузимали полако ускршње обичаје.

„Фарбање јаја у Срба је забележено тек од 16. века а у Европи од 12. века”, напоменуо је Срећковић.

То спада у домен народних веровања.

„Каже се у једној верзији: кокошка прво јаје које снесе ујутру пре сунца – то добар знак и да се прво јаје које ће бити обојено бити стуб куће, чувар куће или стражар куће, има више тих назива за то црвено јаје”, појаснио је Срећковић.

Према његовим речима, оно ће целу годину да се држи у кући, поред кандила или у старим ратарским културама да се у бразду укопа јер ће обезбедити добар род усева у току те године.

Црвено јаје, чуваркућа, чува кућу, чува породицу, чува здравље и обезбеђује плодност и за наредни годишњи циклус, указао је Срећковић.

Срећковић објашњава да с обзиром на то да је недеља дан васкрса господњег – Васкрс је увек у недељу, мењају се дани у години, могу да падају између 4. априла и 8. маја.

После пролећне равнодневнице, први пун месец и прва недеља иза тога увек се на тај начин одређује, тако се одређује и датум Васкрса.

Срећковић каже да потоје многи обичаји у разним крајевима Србије, од села до села се разликују.

„Од раног јутра деца и сви укућани се умивају водом, неначетом водом, у којој је био здравац, босиљак и црвено јаје”, рекао је он.

Како каже, то је у градским условима мало теже али то је прилика да сви укућани буду заједно, да се први пут омрсе – са првим ускршњим бојеним јајетом, иде мали игроказ туцања јајима, чије је јаје најчвршће он ће однети другима та јаја

Напомиње да је остао популаран обичај и данас, васкршња литургија је важна, у неким селима као у Срему, иду литије око села.

„Читав низ других обичаја и тај след се закључује богатом васкршњом трпезом када се мрси и када је обично на столу нека печеница, јагње или прасе”, закључио је Срећковић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Срби су према поузданим историјским изворима покрштавани етапно. Први пут у 7. веку, а званично акцијом патријарха Фотија у доба кнеза Мутимира 867. (Порфирогенит, 10.в). Мутимиров син Стефан, унук Павле и братанац Петар, први су понели хришћанска имена. Тада су преузети и васкршњи обичаји, а први међу њима и фарбање јаја у црвено - чуваркуће. Податак о почетку фарбања јаја код Срба тек од 16., а у Европи од 12. века је тенденциозна посттридентска интерпретација историје Хришћанства.)
iz glave
Porfirogenitov spis nije istrijski izvor jer je nastao mnogo posle Profirogenita
Prton
U mnogim krajevima Srbije kaže se uskrs - mislim da bi bilo ok to uvažiti jer to je bio i zvanicni naziv praznika pre rata. “Vaskrs” je crkvenoslovenizam kao i rozdestvo za Bozic i me vidim zašto bi novine koristile taj naziv.
Aleksandra
Farbanje jaja je inace stara tradicija koja potice iz Afrike i Bliskog Istoka, nije imalo nikakve veze sa Hrscanstvom, ali kao i sve ostale tradicije, hriscani su pokrali i nametnuli u svoju religiju...
Земунац
Мало је тешка реч ''покрали''. Да би се у неким срединама хришћанство ''примило'' христијанизовани су многи до тада важећи обичаји у датој средини. Тако је и код Срба христијанизован заштитник дома и постао светац заштитник. Зато и код нас и другде имате веровања, везана за неке значајне датуме, који немају никакве везе са хришћанством. Све је то остатак претходних веровања. Мени је само жао што ми не учимо нашу децу о нашим старим боговима, али зато знају све грчке, римске и нордијске богове.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.