Вулин: Да ли смо за ЕУ или политичку неутралност

Време је да Србија преиспита своју одлуку да ли је за чланство у Европској унији, сматра министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, наводећи да је можда време и да постанемо и политички неутрална земља, као што смо и војно неутрална земља. Поводом најављене резолуције Европског парламента, у којој ће се од Србије захтевати да уведе санкције Руској Федерацији, министар полиције је за РТС казао да политика коју воде европарламентарци у ЕП „јасно указује да ЕУ Србију не жели у свом саставу” и да је крајње време да Србија, такође, преиспита своју одлуку да ли је за наставак пута ка чланству у ЕУ. „Ми смо стари, древни, историјски народ који сам бира своје пријатеље. Русија је наш пријатељ. Словенски народи су наши пријатељи, Кина је наш пријатељ, Индија је наш пријатељ, земље у Европи су наши пријатељи. Немојте очекивати да ми прихватамо ваша непријатељства. Европски парламент се не пита превише ни о Европи, али би хтео да се пита о Србији, да одлучује о свему што се дешава у Србији”, истакао је Вулин, саопштио је МУП.

Спољнополитички одбор Европског парламента (АФЕТ) јуче је расправљао о нацрту резолуције којом се Србија позива да се усклади с одлукама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући и санкције Русији, а коју је предложио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик. У нацрту у који је Радио слободна Европа (РСЕ) имао увид, изражава се жаљење због чињенице да се Србија није ускладила са санкцијама Европске уније након руске инвазије на Украјину, а власти у Србији позивају се да покажу „стварну посвећеност вредностима ЕУ”.

Министар Вулин наводи и да је у овом тренутку поверење у ЕУ код Срба на историјском минимуму. „И када би председник Вучић одржао само један говор у којем би изразио сумњу у наш европски пут и нашу европску будућност, ја вам гарантујем да би поверење у ЕУ било ниже него у НАТО, а знате да је НАТО једна од најнепопуларнијих институција код Срба. Ово што ради ЕП је најбољи начин да се схвати да ми не треба да будемо у ЕУ. Прво је био Хаг, онда је било ’признајте Косово’, ’напустите Републику Српску’, сад ’уведите санкције Руској Федерацији’. Једноставно, време је да кажемо сами себи – ми смо војно неутрална земља, хајде да будемо и политички неутрални”, поручио је Вулин.

На питање колики значај ће имати резолуција Европског парламента уколико буде усвојена, министар полиције је рекао да за Србију неће имати баш никакав значај, али да ће свакако у политичком смислу то бити јасан сигнал и путоказ да ЕУ не жели Србију у свом саставу. „Они мере нашу љубав према Европи мржњом према Русији. Ако волите Европу, морате да мрзите Русију. Нећу да мрзим Русију, нећу да мрзим никога. Имам право да не изгубим ни једног јединог пријатеља, ја не учествујем у вашим сукобима”, рекао је Вулин.

Званичник Европске комисије Мајкл Милер изјавио је пред Спољнополитичким одбором ЕП да би став Београда о руској агресији на Украјину могао да утиче на процес европских интеграција Србије. Током расправе о нацрту резолуције ЕП, Милер, који је шеф јединице ЕК за Србију и Црну Гору, казао је да напредак Србије у приступним преговорима са ЕУ зависи од владавине права и дијалога с Приштином, али и увођења санкција Русији, преноси РСЕ.

Сличну поруку на седници АФЕТ упутио је и Владимир Билчик, рекавши да би неувођење санкција Русији имало последице по Србију и изразивши наду да ће Београд ускладити политику с одлукама ЕУ упереним против Москве. „Суверене државе доносе суверене одлуке, али суверене одлуке такође имају последице по међународна партнерства, савезе и европске интеграције. Надам се да ће одлуке у Србији после избора одражавати европске тежње Србије”, навео је Билчик.

Шефица одељења за западни Балкан при Европској служби за спољне послове Елса Фенет позитивно је оценила недавна гласања Србије против Русије у Уједињеним нацијама, али је навела да су потребне конкретне акције, без обзира на те важне одлуке. „Србија још није усвојила ниједну од рестриктивних мера које се директно односе на санкције Русији. Контакти с Русијом се настављају и на највишем нивоу, укључујући неке личности које су контроверзне. Србија одржава летове с Русијом”, рекла је Фенетова.

У нацрту резолуције се, између осталог, поздрављају недавне промене Устава Србије након референдума који је одржан 16. јануара, као и одређена побољшања у раду скупштине, али се изражава забринутост због тога што се запаљиви језик и даље користи током парламентарних расправа и позива се нови парламент да не толерише ову праксу, преноси Бета. Понавља се забринутост због ограниченог напретка у борби против корупције и организованог криминала, а Србија се позива да интензивира напоре за ефикасно решавање тих питања. После расправе у АФЕТ, о нацрту резолуције о Србији треба да расправљају и гласају посланици ЕП на пленарној седници, како се очекује, у јулу. Резолуције ЕП нису правно обавезујуће за државе чланице нити институције ЕУ.

Дојаве о бомбама вид притиска на нашу земљу

Министар Вулин је изјавио јуче да су у последње време учестале дојаве о бомбама наставак притиска на Србију, нашу економију и председника Александра Вучића да напусти политику војне неутралности и доношења самосталних одлука. „Наше службе, које су способне и опремљене, ефикасно детектују одакле долазе те дојаве, углавном из једног центра једне земље у Европској унији и са територије Украјине”, казао је Вулин за РТС. Указао је да су последње дојаве о наводним бомбама у тржним центрима дошле са сервера који је лоциран у Швајцарској. Како је навео, Србија је од Швајцарске, Украјине, али и других земаља одакле дојаве долазе затражила информације ко с њиховог сервера то ради, али да за сада нисмо добили позитиван одговор.Антрфиле

Ипсос: за ЕУ интеграције 35 одсто грађана, против 44 процента

Већина грађана Србије против је уласка Србије у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос, а главни разлог, како анкетирани наводе, јесу притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији. Према истраживању Ипсоса, против европских интеграција је 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни, преноси Танјуг. Директор Ипсоса Марко Уљаревић каже за „Блиц” да се данас, први пут од када се прате трендови у вези с европским интеграцијама, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају. „У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто”, навео је Уљаревић. Према његовим речима, ту промену недвосмислено можемо довести у везу с ратом у Украјини.