Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОПАРЛАМЕНТАРЦИ ТРАЖЕ ОД БЕОГРАДА КАЖЊАВАЊЕ МОСКВЕ

Вулин: Да ли смо за ЕУ или политичку неутралност

Званичник Европске комисије Мајкл Милер изјавио је пред Спољнополитичким одбором ЕП да би став Београда о руској агресији на Украјину могао да утиче на процес европских интеграција Србије
Гласање о нацрту резолуције о Србији очекује се у јулу: Европски парламент (EPA-EFE/Ronald Wittek)

Време је да Србија преиспита своју одлуку да ли је за чланство у Европској унији, сматра министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, наводећи да је можда време и да постанемо и политички неутрална земља, као што смо и војно неутрална земља. Поводом најављене резолуције Европског парламента, у којој ће се од Србије захтевати да уведе санкције Руској Федерацији, министар полиције је за РТС казао да политика коју воде европарламентарци у ЕП „јасно указује да ЕУ Србију не жели у свом саставу” и да је крајње време да Србија, такође, преиспита своју одлуку да ли је за наставак пута ка чланству у ЕУ. „Ми смо стари, древни, историјски народ који сам бира своје пријатеље. Русија је наш пријатељ. Словенски народи су наши пријатељи, Кина је наш пријатељ, Индија је наш пријатељ, земље у Европи су наши пријатељи. Немојте очекивати да ми прихватамо ваша непријатељства. Европски парламент се не пита превише ни о Европи, али би хтео да се пита о Србији, да одлучује о свему што се дешава у Србији”, истакао је Вулин, саопштио је МУП.

Спољнополитички одбор Европског парламента (АФЕТ) јуче је расправљао о нацрту резолуције којом се Србија позива да се усклади с одлукама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући и санкције Русији, а коју је предложио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик. У нацрту у који је Радио слободна Европа (РСЕ) имао увид, изражава се жаљење због чињенице да се Србија није ускладила са санкцијама Европске уније након руске инвазије на Украјину, а власти у Србији позивају се да покажу „стварну посвећеност вредностима ЕУ”.

Министар Вулин наводи и да је у овом тренутку поверење у ЕУ код Срба на историјском минимуму. „И када би председник Вучић одржао само један говор у којем би изразио сумњу у наш европски пут и нашу европску будућност, ја вам гарантујем да би поверење у ЕУ било ниже него у НАТО, а знате да је НАТО једна од најнепопуларнијих институција код Срба. Ово што ради ЕП је најбољи начин да се схвати да ми не треба да будемо у ЕУ. Прво је био Хаг, онда је било ’признајте Косово’, ’напустите Републику Српску’, сад ’уведите санкције Руској Федерацији’. Једноставно, време је да кажемо сами себи – ми смо војно неутрална земља, хајде да будемо и политички неутрални”, поручио је Вулин.

На питање колики значај ће имати резолуција Европског парламента уколико буде усвојена, министар полиције је рекао да за Србију неће имати баш никакав значај, али да ће свакако у политичком смислу то бити јасан сигнал и путоказ да ЕУ не жели Србију у свом саставу. „Они мере нашу љубав према Европи мржњом према Русији. Ако волите Европу, морате да мрзите Русију. Нећу да мрзим Русију, нећу да мрзим никога. Имам право да не изгубим ни једног јединог пријатеља, ја не учествујем у вашим сукобима”, рекао је Вулин.

Званичник Европске комисије Мајкл Милер изјавио је пред Спољнополитичким одбором ЕП да би став Београда о руској агресији на Украјину могао да утиче на процес европских интеграција Србије. Током расправе о нацрту резолуције ЕП, Милер, који је шеф јединице ЕК за Србију и Црну Гору, казао је да напредак Србије у приступним преговорима са ЕУ зависи од владавине права и дијалога с Приштином, али и увођења санкција Русији, преноси РСЕ.

Сличну поруку на седници АФЕТ упутио је и Владимир Билчик, рекавши да би неувођење санкција Русији имало последице по Србију и изразивши наду да ће Београд ускладити политику с одлукама ЕУ упереним против Москве. „Суверене државе доносе суверене одлуке, али суверене одлуке такође имају последице по међународна партнерства, савезе и европске интеграције. Надам се да ће одлуке у Србији после избора одражавати европске тежње Србије”, навео је Билчик.

Шефица одељења за западни Балкан при Европској служби за спољне послове Елса Фенет позитивно је оценила недавна гласања Србије против Русије у Уједињеним нацијама, али је навела да су потребне конкретне акције, без обзира на те важне одлуке. „Србија још није усвојила ниједну од рестриктивних мера које се директно односе на санкције Русији. Контакти с Русијом се настављају и на највишем нивоу, укључујући неке личности које су контроверзне. Србија одржава летове с Русијом”, рекла је Фенетова.

У нацрту резолуције се, између осталог, поздрављају недавне промене Устава Србије након референдума који је одржан 16. јануара, као и одређена побољшања у раду скупштине, али се изражава забринутост због тога што се запаљиви језик и даље користи током парламентарних расправа и позива се нови парламент да не толерише ову праксу, преноси Бета. Понавља се забринутост због ограниченог напретка у борби против корупције и организованог криминала, а Србија се позива да интензивира напоре за ефикасно решавање тих питања. После расправе у АФЕТ, о нацрту резолуције о Србији треба да расправљају и гласају посланици ЕП на пленарној седници, како се очекује, у јулу. Резолуције ЕП нису правно обавезујуће за државе чланице нити институције ЕУ.

Дојаве о бомбама вид притиска на нашу земљу

Министар Вулин је изјавио јуче да су у последње време учестале дојаве о бомбама наставак притиска на Србију, нашу економију и председника Александра Вучића да напусти политику војне неутралности и доношења самосталних одлука. „Наше службе, које су способне и опремљене, ефикасно детектују одакле долазе те дојаве, углавном из једног центра једне земље у Европској унији и са територије Украјине”, казао је Вулин за РТС. Указао је да су последње дојаве о наводним бомбама у тржним центрима дошле са сервера који је лоциран у Швајцарској. Како је навео, Србија је од Швајцарске, Украјине, али и других земаља одакле дојаве долазе затражила информације ко с њиховог сервера то ради, али да за сада нисмо добили позитиван одговор.Антрфиле

Ипсос: за ЕУ интеграције 35 одсто грађана, против 44 процента

Већина грађана Србије против је уласка Србије у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос, а главни разлог, како анкетирани наводе, јесу притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији. Према истраживању Ипсоса, против европских интеграција је 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни, преноси Танјуг. Директор Ипсоса Марко Уљаревић каже за „Блиц” да се данас, први пут од када се прате трендови у вези с европским интеграцијама, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају. „У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто”, навео је Уљаревић. Према његовим речима, ту промену недвосмислено можемо довести у везу с ратом у Украјини.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Srbija je mala da bi bila neutralna, ako uopste tako nesto jos postoji. Samo suverene zemlje mogu da zauzimaju neutralan stav, ako je u njihovom interesu.
mrsimud
Meni nije uopste jasno zasto uopste stremimo ka EU, a vidimo i znamo, da nas ponizavaju vec decenijama. Vreme je reci popu pop, bobu bob.
Rakic.M
Nije im dovoljno sto su nas bombardovali, od uvek su nas ponizavali i smatraju nas kao narod nize vrednosti. I sad da im se pridruzimo da bi se izivljavali jos vise. Samo referendum pa kako narod odluči .
Lillah
Svi, ili većina ekonomista se slaže da je Evropa, odnosno EU najveća ekonomska žrtva rata u Ukrajini i multipolarizacije sveta. Kako se, dakle, mogu očekivati evropske investicije u Srbiji, što je najglasniji argument za to da je pristupanje EU prioritet Srbije? Da ne govorimo o mantri o "evropskim vrednostima", koje ostaju nedefinisane.
Надати се, значи живети
Сматрам да је дилема погрешно постављена. Не ради се о томе да ли је Србија за ЕУ или за Русију, него се ради о позицији коју ЕУ заузима, а која се прилично удаљила од основне идеје заједништва европских народа - Европске уније у свом пуном, изворном значењу, у коме нема и не сме да има поданичког односа према САД и НАТО. ЕУ треба да буде независна, у војном, економском, финасијском, (мулти)културном и сваком другом погледу. У такву ЕУ, сигуран сам, огромна већина грађана желела би да се учлани.
Vladimir Kesić
Takva EU ne postoji jer EU je sluga SAD.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.