Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златни брег привлачи владаре

Да зидови виле династије Обреновић могу да говоре, ко зна шта бисмо чули о чему се све причало на поверљивим састанцима у њеним одајама.
(Фото О.Милошевић)

Смедерево – Вила „Златни брег” позната као летњиковац Обреновића у Смедереву, од пре неколико дана затворена је за туристе због реновирања. Иако нема званичних потврда, ово дотеривање повезује се са недавном најавом новоизабраног председника Србије, да ће „ако буде инаугурације, она бити у Смедереву, у кући Милоша Обреновића”.

Вучићева жеља да на имању, које је пре готово два века Милош купио од Турака, озваничи нови председнички мандат не чуди, ако знамо да је кнез једна од његових омиљених историјских личности. Лепота смедеревског брда Плавинац, названог по боји гроздова, одакле се пружа јединствени поглед на Дунав и банатску равницу, историја којом одише ово место где су обитавали кнежеви и краљеви Србије, светски државници, славни уметници, сигурно су још један мотив да се 31. маја баш овде окупе председникове званице.

Ако се његова намера оствари, то ће бити Вучићев четврти званични долазак у вилу династије Обреновић, али први у улози председника државе. Претходна три пута овде је био као премијер. Најпре је у септембру 2015. године угостио око 20 амбасадора који су отворили бербу грожђа у чувеном „Краљевом винограду”. Вучић ни тада страним дипломатама није показао само смедеревско вино и грожђе већ и српску историју, говорећи за Милоша Обреновића да је оснивач модерне Србије визионар чије су идеје после њега наставили да развијају.

У јуну 2016. године, о овдашњем вину и књазу Вучић је говорио кинеском председнику Си Ђинпингу, угостивши га заједно са тадашњим председником Томиславом Николићем. „Брат Си”, како га Вучић често зове, у динасатичком летњиковцу пробао је чувену „Смедеревку”, којом је залио печење и свадбарски купус. Кинески лидер овим ручком окончао је тродневну посету Србији, организовану поводом званичног преузимања Смедеревске железаре. Још један ручак, овога пута радни, у октобру исте године Вучић је у летњиковцу Обреновића приредио за тадашњег премијера Словеније Мира Церара и његову делагацију.

Борис Тадић у време свог мандата, у априлу 2011. овде је угостио премијере Хрватске и Словеније, Јадранку Косор и Борута Пахора. Био је то повод за Тадићев први и последњи долазак у летњиковац. Током његове власти у вили је боравио и Божидар Ђелић, тада у својству потпредседника владе, поводом пројекта „Тврђаве на Дунаву”.

Није забележено да је Слободан Милошевић овде долазио, али, незванично, Јовица Станишић је на овом месту организовао састанке тајне полиције, а долазио је након Титове смрти и Стане Доланц.

Ако точак времена вратимо у време Првог светског рата, подаци говоре да је вила тада била претворена у немачку војну болницу, а после Другог светског рата прешла је у власништво државе. Служила је за протоколе и тада добила име„ Златни брег”. Први пут је реконструисана на захтев краљице Наталије, а други пред Самит несврстаних у Београду 1961. године, према пројекту архитекте Богдана Богдановића. Према речима др Снежане Цветковић, вишег кустоса Музеја у Смедереву, вила је тада обликована за потребе репрезентације Извршног већа.

Тито је био одушевљен летњиковцем Обреновића. Забележено је на неким фотографијама да је он у Смедерево долазио јахтом „Крајина”. Први пут у новембру 1953. године, у пратњи Петра Стамболића и Моме Марковића, а три године касније у Смедереву је био домаћин председнику Индонезије Ахмеду Сукарну. Брачни пар Броз,  1970. године одсео је у вили Обреновића са Драгославом Марковићем, Марком Никезићем, Латинком Перовић, а том приликом је добио повељу почасног грађанина Смедерева, наводи Цветковићева. Последњи Титов боравак у вили био је 1977. године, са Јованком и сарадницима. Дочек је био свечан, уручени су им бројни поклони међу којима се нашло и по буренце вина и ракије.

Вила, окружена виноградом и велелепним парком, и у време Обреновића била је место окупљања важних људи. Двор је био најживљи у време краљевског пара Александра и Драге. Краљ је ту обављао и државне послове – одржавао министарске седнице, потписивао указе, постављења... Предања кажу да су у прву званичну посету вили дошли изасланици султана Абдул Хамида, а потом су долазили руски и немачки посланици Чариков и Барон Векер Готер, турски генерал Хамди-паша, а међу посетиоцима био је и шеф руске тајне полиције Александар Јосипович Грабо, који је био посредник између краља Александра и руског императора Николаја. За кнеза Михаила, међутим, смедеревска вила била је место за одмор са супругом Јулијом, што му је и био циљ када је 1865. изградио летњиковац у швајцарском стилу. Он је краљевом винограду придодао две хиљаде нових чокота лозе, редовно је долазио на бербе грожђа, али је „баш ту и боловао”. На иницијативу краљице Наталије и њеног сина Александра, архитекта Јован Иликић 1897. врши адаптацију којом вила добија дворски изглед. Након Мајског преврата 1903. летњиковац и виноград краљица Наталија поклања официру Антонију Орешковићу у чијој породици остаје до завршетка Другог светског рата. Статус споменика културе летњиквац Обреновића добио је 2009. године.

Да ли ће 31. маја на брду Плавинац недалеко од центра Смедерева, баш у „кући Милоша Обреновића” Вучић оверити други узастопни мандат председника Србије, требало би ускоро да се сазна.

Отворен „забрањени град”

Век и по је требало да прође да би се врата чувене виле Обреновића у Смедереву одшкринула за обичан свет. Овај династички драгуљ скриван је од очију јавности и служио је у протоколарне сврхе, углавном за државни врх. Важио је за неку врсту „забрањеног града”. Грађани су ову времешну лепотицу посматрали кроз ограду и капију. Од децембра 2015. двери виле Обреновића отворене су за јавност. Од пролећа 2016. званично је туристима омогућено разгледање уз пратњу водича.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mr.gud
Inauguracija ili krunisanje? Šta se planira?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.