Гојазност се решава и смањењем желуца

Сведоци смо пандемије гојазности са сталним порастом процента патолошки гојазних особа у одраслој, али, нажалост, и у дечјој популацији. Тек од недавно почеле су да се сагледају све последице које гојазност има по здравље. Најчешћа обољења директно повезана са гојазношћу су шећерна болест, хипертензија, проблеми са кретањем и локомоторним апаратом. Такође, код жена долази до проблема са редовним циклусима и настанком синдрома полицистичних јајника. Врло често се развијају и озбиљни проблеми са респираторним системом, а постоји и хронично оптерећење на рад срца.

Некада људи са већим вишком килограма морају да се подвргну и хируршкој интервенцији.

Др Огњан Скробић (Фото: лична архива)

Доцент др Огњан Скробић, са Прве хируршке – Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, објашњава да данас сматрају да је особа са индексом телесне масе (БМИ) вишим од 40 кандидат за баријатријску хирургију, односно особе са БМИ преко 35 уз присуство неких коморбидитета. С обзиром на то да је баријатријска хирургија веома ефикасна у решавању проблема са шећерном болешћу, у пракси се све чешће користи и назив метаболичка хирургија, а лечење дијабетеса баријатријским хируршким процедурама ставља некад у први план испред мршављења.

– Има доста баријатријских процедура од које су неке тек у повоју и њихови ударни резултати се тек очекују. Али, две најчешће процедуре су гастрични „бај-пас” и „sleeve” гастректомија. Код гастричног бај-паса оставља се само мали сегмент желуца који се спаја са танким цревом, тако да се на тај начин смањује могућност складиштења хране, а редукује се и површина црева која учествује у репсорпцији. Код „sleeve” гастректомије желудац се сужава, и његова запремина се смањује за 75 одсто, тако да је смањена количина хране коју особа може да унесе, али долази и до неколико хормонских промена које су одговорне за мршављење и повољан ефекат на дијабетес – наводи др Скробић.

Код особа које имају проблем са рефлуксом желудачног садржаја у једњак, односно компликацију рефлукса која се назива Баретов једњак, „sleeve” гастректомију треба свакако избећи. Такође, код пацијената који имају тежи дијабетес мелитус препоручљиво је извести гастрични бај-пас, због нешто повољнијег дугорочног ефекта. Сви други пацијенти су потенцијални кандидати за „sleeve” гастректомију, посебно са становишта да уколико њен ефекат изостане, процедура може да се преради у гастрични бај-пас.

–Припрема пацијента је посебно битна за одлуке о баријатријској хирургији. Након детаљног разговора са лекаром, неопходно је да кандидат за операцију прође одговарајућу нутритивну припрему и покаже вољу да смрша. Апсолутно је неопходан преглед анестезиолога због често присутних бројних коморбидитета. Често је потребна психолошка евалуација и подршка ендокринолога у припреми ових пацијента за операцију. Такође, треба инсистирати на обавезном ендоскопском прегледу горњег дигестивног тракта (гастроскопија) пре операције – појашњава наш саговорник.

Будући да се ове процедуре раде лапароскопски (кроз мале резове на трбуху) опоравак је доста брз и пацијент врло брзо може да се врати свакодневним активностима. Просечан боравак у болници је два дана након операције. Брзо се почиње са прилагођеном дијетом, а нема спутавања ни у физичким активностима.

– Као и код сваке хирургије ризици су присутни. Посебну пажњу треба обратити у припреми пацијента, с обзиром на честе коморбидитете који прате гојазност и који могу неповољно да утичу на ток анестезије. Хируршку процедуру треба стандардизовати, чиме се ризик од настанка компликација смањује на минимум. Од раних компликација могуће је попуштање шавне линије или крварење, код касних проблем са малнутрицијом или рефлуксом. Ипак, добром припремом и селекцијом пацијента, као и одабиром праве процедуре, те стандардним хируршким радом, могућност настанка компликација се своди на минимум – напомиње др Скробић.

Људе који планирају да се подвргну овим процедурама мучи једно питање: да ли килограми могу да се „врате” после операције?

– Постоји могућност повратка килограма, која је нешто већа код „sleeve” гастректомије него гастричног бај-паса. Овде бих посебно истакао значај праћења пацијента након операције, потребу за дуготрајним нутритивним саветовањем, а понекада и психолошком подршком – додаје наш саговорник.

Да би неко урадио неку од ових интервенција, најпре мора да разговара са лекаром који је упућен у принципе баријатријске хирургије, да би се утврдило да ли је пацијент уопште кандидат за хируршко лечење. Након тога, тим лекара одређује које су лабораторијске анализе потребне, односно који прегледи треба да се ураде преоперативно да би се пацијент спремио за оперативно лечење. У нашој земљи ове операције се раде све чешће, што због чињенице да расте број гојазних особа, тако и због боље информисаности пацијената о постојању оваквог вида лечења.

– За сада се нешто чешће ради женама, али је и све више мушкараца који се подвргавају овој процедури. Треба имати у виду да се баријатријска хирургија не треба схватити као једнократни чин саме операције, него је треба гледати као програм који мора да укључи адекватну припрему, хируршко лечење и дуг период праћења. Оваквим приступом пацијенти могу очекивати добре резултате, и како многи од њих воле да кажу, шансу за „нови” живот – додаје др Скробић.