Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОПИС СТАНОВНИШТВА ПЛАНИРАН У ОКТОБРУ

Пописивачи ће ићи од врата до врата са лаптопом

Анализа пописа: број деце смањен, повећан број старијих (Фото Д. Јевремовић)

Нови попис становништва, домаћинстава и станова у Србији биће органиѕован од 1. до 31. октобра, а како најављују службеници Републичког завода за статистику, попис ће бити рађен класично што подразумева да пописивачи иду од врата до врата и интервјуишу грађане. За потребе овогодишњег пописа биће обучено око 18.000 особа, а јавни позив за пописиваче биће расписан око 20. јула. Кандидати ће се рангирати на основу пријава, а услов је да буду држављани Србије, пунолетни, да имају најмање трогодишњу средњу школу, да нису кажњавани и да се против њих не води поступак. Обука ће бити обављена у септембру на око 600 пунктова, након чега следи тестирање свих полазника.

Ове године уводи се и једна новина, а то је да ће пописивачи са собом носити и лаптопе у које ће уносити одговоре грађана. Телевизијски спотови којим Републички завод за статистику најављује попис становништва крећу у септембру, а наши суграђани ће бити обавештавани и путем популарних друштвених мрежа.

Грађани ће приликом пописа одговарати на питању о полу, држављанству, брачном стању, броју живорођене деце, економској активности, степену завршеног образовања, националној припадности, матерњем језику и вероисповести, а биће питани и да ли имају проблема у обављању свакодневних активности због инвалидитета и како путују у школу или на посао.

Подсећања ради, попис становништва, домаћинстава и станова требало је да буде одржан прошле године, али је због нестабилне епидемијске ситуације у вези са вирусом корона одлаган два пута – са априла на септембар, а потом и за наредну годину. Приликом доношења одлуке о одлагању пописа, РЗС је имао на уму и препоруку Одељења за статистику Уједињених нација и Популационог фонда УН који су издали сет предлога у којима се, као најразумније решење, саветује одлагање пописа. Због пандемије, бројне европске земље одложиле су пописе становништва за ову годину.

Демографи с великим нестрпљењем чекају резултате новог пописа, с обзиром на то да сви демографски индикатори показују да је Србија сваке године „сиромашнија“ за град од 35.000 становника. Са сигурношћу знамо да је број становника, у периоду од последњег пописа 2011. године до 2020. године, смањен чак за 384.858 особа – само на основу негативног природног прираштаја. Пандемија вируса корона додатно је погоршала суморну виталну статистику, јер је током 2020. године чак 55.000 људи више умрло него што је рођено, док је прошле године протекле године преминуло чак 135.901 људи, а рођено свега 61.693 беба. Од 2002. до 2020. године број деце је смањен са 16 на 14 одсто, док је број старијих од 65 година повећан са 16 на 21 одсто. У истом временском периоду просечна старост нашег становништва порасла је са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи.

У Србији је периоду од 1. до 30. априла 2019. године био организован пробни попис становништва, којим је било обухваћено око 20.000 домаћинстава и станова, односно око 50.000 становника у 51 општини, односно граду наше земље. Основни циљ пробног пописа био је да се правовремено тестирају сва методолошка, организациона и информатичка решења и инструменти који су припремљени за редовни попис становништва. Резултати овог пробног пописа показали су да свака трећа жена у Србији у доби од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте старосне доби.

Сто шездесет година званичне статистике у Србији

Републички завод за статистику ове године обележава 160 година званичне статистике у Србији, јер се њеним почетком сматра 18. април 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води статистичке послове за све гране државне управе. Српски економиста, статистичар и метеоролог, професор др Владимир Јакшић, био је оснивач првог одељења за статистику у нашој земљи, као и прве мреже метеоролошких станица, а његово најзначајније дело било је „Државопис Србије“. У овој публикацији објављивани су статистички подаци о климатским условима, кретању људства, броју житеља, ценама, промету и унутрашњој и спољњој трговини. У државопису су објављивани и резултати пописа становништва 1863, 1866, 1874. и 1884. године, као и подаци пописа стоке. Први статистички годишњак Краљевине Србије издат је 1895, а први Статистички годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца објављен је 1926. године. Претеча данашњег Републичког завода за статистику, Српска земаљска статистика основана је 1945. године.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Samo vas gledam
Popis stanovnistva je uvek podrazumevao jedno pitanje i dva moguca odgovora: prisutan ili nije prisutan. Kakav je to spisak pitanja (intervju) koji se podmece kao popis? Kakva su to pitanja iz npr."ekonomske aktivnosti" i kakve veze imaju sa popisom? Kome ce ici ti podaci? Da li se radi o jos jednom zahtevu koji dolazi sa zapada po principu "prouci neprijatelja da bi ga lakse pobedio"?
Иван Грозни
Доста параноје.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.