Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски мировњаци помажу православцима у Либану

Контигент ВС у мисији Унифил донацијама помаже манастир Светог Маманта и Православну школу
Мировњаци из Србије испред Православне школе у Маржајуну (Фотографије Војска Србије)

На крајњем југу Либана, скоро сто километара јужно од Бејрута и у близини границе са Израелом, налази се место Маржајун. У овој зони већ дужи низ година, у сменама, у мултинационалној операцији Уједињених нација (Унифил) дужност чувара мира, „плавих шлемова”, обављају припадници Војске Србије. Далеко од куће, имају добар однос са локалним становништвом свих нација и вера, а специфична блискост влада са православцима којих на југу Либана има око 10 одсто, а у Маржајуну око 60 одсто.

Мењају се контигенти ВС на овом деценијама осетљивом безбедносном подручју, па су многи наши војници пожелели да, својевољно и мимо званичних обавеза, помогну локалном становништву. У више наврата уручили су донације манастиру подигнутом у част Светог Маманта, који се налази у оближњем селу Деир Мимас, као и Православној школи у Маржајуну. Иначе, православна хришћанска заједница Либана је црквено и административно подређена антиохијском патријарху у Дамаску.
– Манастир у Деир Мимасу основан је давне 1404. године, након чега је око њега формирано насеље. Манастир је свакодневно активан, у њему не борави ниједан монах већ је свештеник Салим Асад одговоран за њега и уједно води све литургије – каже за „Политику” потпуковник Ивица Стојановић, старији национални представник контигента ВС у мисији Унифил.

Припадници ВС на литургији у манастиру у селу Деир Мимас

Насеље Деир Мимас према званичним подацима има око 5.000 становника, али тренутно у њему борави око 1.000 мештана. Рељеф је брдовит, углавном пошумљен ниским растињем и маслињацима, описује потпуковник Стојановић. Локално становништво се углавном бави земљорадњом и воћарством, преовладава узгој маслина, смокви, винограда и бадема. Деир Мимас је надалеко познат по јако квалитетном маслиновом уљу. По попису у Маржајун има око 10.000 људи, али у њему заста живи око 3.500 становника.
– Маржајун је седиште Православне епархије, основане у 19. веку. У склопу здања Архиепископије налази се Православна школа. Током година развила се од школе коју је чинила само једна просторија, где су ученици свих узраста похађали наставу, до модерне школе у згради са неколико просторија. То је постигнуто захваљујући напорима епископа и подршке Русије. Данас школа броји 150 ученика, узраста од четири до 15 година. Директорка Православне школе је Рита Карим Серам, док је православни свештеник Филип Хабиб једна од најзначајнијих личности Православне школе – објашњава потпуковник Стојановић.

Потпуковник Ивица Стојановић и свештеник Салим Асад

Пре неку годину српски мировњаци су манастиру поклонили електрични генератор, а сада таблет рачунар и пројектор, након чега је свештеник Асад припаднике ВС даривао са две  иконе Светог Мамаса. Поменута наставна средства наши војници су поклонили и Православној школи у Маржајуну.
– Присуства литургији поводом празника, попут Божића, Васкрса и крсних слава пуно значе припадницима српског контигента који на овај начин, далеко од својих кућа и породица, у духу православља прослављају празнике – истиче потпуковник Стојановић.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Čitalac
Prvo pravilo svih mirovnih snaga UN jeste nepristranost odnosno neutralnost. Ako jedan deo tih snaga pomaže jednoj strani, recimo hrišćanskoj, a drugi deo recimo muslimanskoj, nešto sa tim mirovnjacima nije u redu. Ili se možda varam?
Dragana Popovic
Neka ih Bog cuva, i vojsku koja in cuva i sam narod.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Приликом посете Египту и Либану 1972 године су ме домаћини, министраство за туризам водили и у околину Бејрута, у брда Фараја-Мзар, у брда са великим бројем огромних цедар дрвећа, и прошли смо и кроз овај мали градић. Том сам прилико чуо да у том месту има највише православаца, преко 60%, а да муслимани живе на околним брдима, сви у миру. У либану има доста хришћана, највећи број су грко-католици, грко-православци, има и Копта и још неколико група хришћана. Све се то може наћи на википедији.
Владимир Кнежевић
Либански хришћани нису православни хришћани, већ маронити / монотелити, монофисити, римокатолици или протестанти. Дакле, све сем православних и нису део - Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.
Srbski Sokol
Није ти ово потпуно тачно...а и монофизити си већи православци на неки начин и од нас...у духовном смислу, а и остали гркокатолици и Копти су баш добри хришћани,за разлику од ових у Европи.Сви они имају веома сличан или исти обред, гркокатолицима су постали од муке не ради "вере"...
Lillah
Informativan tekst, svaka čast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.