Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Упркос поскупљењима материјала грађевинари настављају да раде

(Фото Анђелко Васиљевић)

Грађевинари у Србији се сусрећу са потешкоћама услед поремећаја на тржишту грађевинског материјала, али извођење грађевинских пројеката није стало и све функционише како треба, рекла је данас за Танјуг секретар Удружења грађевинске индустрије ПКС Ивана Вулетић.

„Извођење пројеката у Србији у овој години није стало, све функционише како треба.

Да ли се грађевинци сусрећу са потешкоћама услед поремећаја на тржишту грађевинском материјала - да. Имамо намеру да разговарамо заједно са привредом и представницима Министарства грађевинарства како би у заједничким разговорима дошли до решења прихватљивог и за државу и за извођаче”, изјавила је она.

Додала је да цене грађевинског материјала сада скачу због украјинско-руске кризе, и подсетила да је први скок био приметан још прошле године у априлу преко поскупљења челика на светским берзама.

Тада су на снази биле мере државе за помоћ привреди у пандемији, то је унеколико ублажило поремећај због скока цена. Настављено је са овом новом кризом у Украјини, која је изазвала додатне поремећаје, рекла је она.

„Не знамо када ће се криза завршити, нити докле ће ићи. Нада свих нас је да ће се рат завршити што пре, а самим тим и смирити светско тржиште. Цене на светском тржишту директно утичу на цене у Србији”, објаснила је она.

Вулетић је рекла да је учешће грађевинарства у расту БДП Србије велико, и кључно за развој земље, јер је грађевина у директној вези са многим привредним гранама па остварује утицај на остале делове индустрије.

„Тренутно је преко 15.000 фирми у српској грађевини, више од 150.000 запослених, а већ из тих података јасан је значај грађевине за државу”, рекла је она.

Додала је да је много наших грађевинаца у иностранству, и страних у Србији, те да је то резултат глобалних токова који говоре да смо на светској мапи у овој индустрији, што се тиче извођења радова.

„За инвеститоре Србија је сама по себе интересантна као инвестициона дестинација за привреду, а то генерише грађевинске радове на објектима за индустрију”, рекла је она.

Додала је да Русија више није главна дестинација за српске грађевинаре, већ да је то сада Немачка.

„У Немачкој је све више наших радника, јер су квалитетнији и коректно обављају посао.

Русија је више интересантна пројектантима, који могу да пројектују и дигитално одавде, а једини проблем који и у овом тренутку могу имати су плаћања”, рекла је она.

Сајам грађевинарства који је отворен данас је прилика да компаније покажу шта раде, и шта планирају, односно да размене искуства.

Данијела Антић из породичне фирме „Антић Коста” из Сталаћа која се бави производњом металне галантерије за грађевинарство и послује од 1959. године каже да тренутно извозе у 15 земаља.

Тржиште су им државе бивше Југославије и неке европске дестинације.

„Трудимо се да у овим тешким временима задржимо раст који смо до сада имали и износио је годишње између 20 и 30 посто. Ова година је мало лошије кренула. Веома је тешко што се тиче металопрерађивачке индустрије пре свега за набавку репроматеријала. Сналазимо се као и остали”, каже представница фирме која запошљава 90 људи.

Милосава Вујовић је из крушевачке фирме „Конструкције” која се бави производњом и монтажом челичних конструкција.

„Радимо по целој Србији, као и неке пројекте за Швајцарску и Црну Гору. Сада баш радимо на пројекту у Сурдулици”, каже представница фирме која запошљава 70 радника.

Запошљавају људе различитих годишта, а Вујовић оцењује да се и у 2022. години ради успешно.

„Ради се пуно. Пројекти су ту. Ажурност фирме мора да се испоштује и сваки клијент. Мало су сада цене веће али мислим да ће то да се врати у неку нормалу што се тиче гвожђа и панела које увозимо из Грчке, Бугарске и Румуније”, рекла је она.

Додала је да су планови да се напредује и стигне што даље у послу.

„Генерално да проширимо производњу мало ван Србије”, каже она.

За наплату потраживања каже да је мало тежа, али да се снађу.

„Како морамо. Трудимо се да производимо и реализујемо. Битно да плате радника не трпе. Да радник буде задовољан то је најбитније. Кад су они задовољни ми смо још задовољнији”, закључује она.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Samo da jos kupci nastave da kupuju po visoj ceni. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.