Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дронови лете уместо птица

Новоотворени Музеј будућности у Дубаију магазин „Национална географија” уврстио је међу 14 најлепших на планети
Музеј будућности, дело архитекте Шауна Киле (лево), Дубаи 2071. године: Безброј солитера и вишеспратница од метала и стакла, а нигде људи (Фотографија: М. Аксентијевић)

Специјално за „Политику”
Мирјана Аксентијевић

Дубаи – „Музеј будућности је светска архитектонска и културна икона која показује да су људска чуда могућа”, речи су Шеика Мухамеда бин Рашида ал Мактума, премијера Уједињених Арапских Емирата и владара Дубаија идејног творца ове неспорно магичне грађевине.

Отворен у великом стилу, после девет година стрпљиве градње, није, на радост домаћина, ни једног тренутка био у сенци најважнијег догађаја за Дубаи и целе УАЕ, Експо 2020, чији се завршетак, у то време,  лагано ближио крају. Напротив, савршено маркетиншки најављен побудио је велико интересовање не само код локалаца  и вечитих туриста већ и странаца, па су све карте биле унапред распродате за наредних месец дана од када су раскошним ватрометом обележена отворена врата овог музеја.

Захваљујући новинарској легитимацији и предусретљивости Амне Алсајле (29), из Медија центра, без већег чекања у подужем реду ушли  смо  у то интригантно архитектонско здање елипсастог облика од челика и стакла  прошарано ефектним арапским калиграфијама. Врхунски маштовито дизајнираном музеју  који је пројектовао јужноафрички архитекта Шаун Кила  дато је место у елитној и врло прометној финансијској четврти Дубаија (Dawntown).

Да ли је неочекиваној навали бројних посетилаца, већ првих дана, додатно кумовала и оцена магазина „Национална географија” публикована осам месеци пре окончања свих радова, по којој га увршћују међу 14 најлепших музеја на планети нико не може да тврди. Али бити на листи рецимо уз Шангајски музеј астрономије у Кини, Гугенхајм Билбо музеј у Шпанији и Национални музеј афричко-америчке историје и културе у Вашингтону врло је престижно па и ласкаво.

Дан пред саму свечаност (22. фебруара)  у стилу позоришне претпремијере одиграо се један невиђени спектакл на левој страни огромне кровне конструкције. Део који се отворио избацио је платформу припремљену за слетање, чуће се касније, „свемирске летелице”. Снимак који неодољиво подсећа на неку филмску секвенцу са појавом „неидентификованог летећег објекта”  за тили час доспео је на „Јутјуб”.

Амна Алсајла

По замисли креатора, цео спољашњи  комплекс музејске поставке пун је симболике.  Главна кружна структура висока 77 метара, кажу, представља човечанство, које стоји на зеленом насипу  – земљи,  а празнина која их окружује је „непозната будућност”.

По неким прво изреченим  оценама, унутрашњост музеја делује као један већи мозаик састављен од гомиле елемената. Између виртуелног и природног.

Пружа истовремено слику замишљене будућности (за 50 наредних година) кроз низ интерактивних изложби и поставки. Ту могу да се виде и нове технологије и трендови који ће највероватније обликовати будућност човечанства.

Обилазак свих пет од седам спратова ( последња два су  ВИП и службени део, како нам је речено) одвија се, по  групама, како би се, чини нам се, избегле  гужве  по ходницима, мањим  изложбеним салама или у лифтовима (има их два) који многи пре користе него спирално степениште од приземља до врха.

Приметно је да нигде нема ниједног стуба у предворју музеја. На шта се онда ослања и на чему се држи читава конструкција? Тајна лежи у новом дизајну који представља камен-темељац савременог инжењеринга.

Ништа мање загонетно делује изузетно сликовит хармоничан низ калиграфских слова по спољашњим зидовима овог астролаба. Љубазно особље сваком ко пита тумачи да су то три цитата шеика Мухамеда бин Рашида ал Мактума. Арапским красописом „Будућност не чека. Будућност може да се обликује и гради данас” уз друга два осликао је и исписао домаћи сликар и скулптор Матар бин Лахеј (54).

Само „путовање кроз време”, по музејском протоколу, почиње уласком у огромни лифт који вози једино до првог спрата. Наизглед сасвим обична кабина, са лифт-бојем (који се убрзо показао као изузетан домаћин и водич) постаје налик утроби неке свемирске летелице која је управо лансирана у космос. Осећај да буквално летите дочаравају звуци и снимци са великих екрана на којима се одвија и прати путања дизања у небо док Земља постаје све ситнија и мања.  Невероватно искуство и пријатно изненађење које ће мало кога од посетилаца оставити равнодушним.

Музеј, који ће према најавама, бити отворен за све будуће нове технологије, искуства, иновације и идеје окренуте сутрашњости, фокус је ставио на богати свемирски развој, екосистеме и биоинжењеринг, а део је посвећен здрављу, медитацији и релаксацији. Један забавни кутак имају и најмлађи.

Од мноштва занимљивости и презентација одрживог развоја биљног света и истраживања у шумама Амазоније до будућих возила, лабораторија, свемирских станица, апарата и одела, две ствари су се писцу ових редова као ехо вратиле са питањем: каква будућност заиста чека нас, нашу децу и унуке?

Реч је о слици Дубаија за педесет година, тачније 2071. Тако би, можда могао да буде, мислимо, сваки други пренасељен високоразвијени урбани град на свету. Гледамо тај изложени кварт Дубаија, града који се и данас дневно мења, али пада у очи то што се нигде не виде људи, већ само зграда до зграде, гомила солитера и вишеспратница од  метала и стакла, густо  сабијене а омеђене и премошћене мрежом ауто-путева, булевара, саобраћајницама, вијадуктима. Небом лете дронови, нигде ниједне птице.

Помало језе  изазива и високи зид кратког слабо осветљеног узаног пролаза којим се  некако убрзано пролази. То је, обавештава натпис, Зид језика – 14 различитих. Невелики списак почиње енглеским језиком, следи арапски, хинду, урду, португалски, шпански, кинески, француски, руски…Толико ће их бити и говорити се за 50 година, каже нам уз смешак дежурни момак у том сектору музеја.

Повратак из будућности у садашњост је олакшавајући део. Нарочито у сали за релаксацију и медитацију. И ту се завршава, ко издржи, двосатни обилазак музеја.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera
Dajte što više ovakvih tekstova. Da vidimo šta to ima u svetu i kako drugi drže do kulture i znanja
Vlada
Bravo za tekst. Kao da sam bio u muzeju. I to je ono pravo. Izveštaj sa lica mesta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.