Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ” ИНТЕРВЈУ: КАРЕН ДОНФРИД, помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију

Питање санкција Русији је сада на столу пред Србијом

Важно нам је што је Београд у УН гласао против Русије. Вучић је веома јасан у вези с тим где види будућност Србије, а то је Европска унија
(Фото Небојша Марјановић)

Карен Донфрид, највиша званичница Стејт департмента за Европу и Евроазију, прекјуче се у оквиру западнобалканске турнеје у Београду сусрела са представницима српске владе. У ексклузивном интервјуу за „Политику”, дан после састанака с председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић, помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију открива о чему је разговарала са српским властима, шта Бајденова администрација поручује Београду и колика је опасност да због Украјине избије нуклеарни рат.

Која је била ваша порука српским властима?

Прво желим да кажем да је дивно што сам поново у Београду, овог пута у улози помоћнице америчког државног секретара за Европу и Евроазију. Моја порука је била да администрација председника Џозефа Бајдена жели да ојача везе између САД и Србије, и то тако што ћемо продубити економске односе и сигурносну сарадњу. Дивно је бити овде и због нашег новог амбасадора у Србији Криса Хила. Његов долазак ће значити нови замах у односима између наших земаља. Не знам никог ко је више посвећен томе од амбасадора Хила.

Шта очекујете да Србија предузме поводом рата у Украјини? Очекујете ли да Русији уведе санкције?

Руски рат против Украјине је шокантан за све нас. Док гледамо неиспровоцирану руску инвазију, сви смо покренути на акцију да се одупремо и изразимо колико руске поступке сматрамо погрешним. Мислим да је било веома важно што је Србија гласала да се суспендује руско чланство у Савету УН за људска права. Србија се на гласању Генералне скупштине УН сврстала уз 141 државу која је гласала да осуди руску инвазију и затражи повлачење Русије, а само пет држава је гласало против. То су биле одлуке Србије, али кад смо видели да се Србија сврстала уз САД и Европу, то је било важно, посебно у контексту српског званичног стратешког циља – чланства у Европској унији. Због тога мислим да је то веома важно.

Мислите ли и на санкције кад кажете да је „то важно”?

Мислим на то да се Србија придружи чланицама ЕУ и САД у осуђивању руских акција. Питање санкција је сад несумњиво на столу пред Србијом. Подржавамо Србију у даљем сврставању уз САД и ЕУ. За САД је важно да се подржи Украјина у рату, али и да се Русији стави до знања да мора да плати цену за оно што ради. То је наш став, а Србија мора сама да одлучи како ће да се постави кад је реч о санкцијама.

С обзиром на то да српска економија у светским размерама има мали обим и да санкције не би направиле никакву штету Русији, да ли би таква одлука била важна због симболичког значаја?

Кад је реч о српској економији, ако погледате њен раст и одакле долазе нове инвестиције, видећете да је то претежно из земаља ЕУ. Тако се враћамо на питање где је српска будућност. Србија је казала да је њен стратешки спољнополитички циљ чланство у ЕУ. Ми то веома подржавамо. Ако погледате америчке програме у Србији, без обзира на то да ли је реч о борби против корупције, слободи медија или владавини права, све то помаже Србији да уђе у ЕУ. На Србији је да одлучи где јој лежи спољнополитички интерес и да тежи том циљу.

Јесте ли задовољни оним што сте чули од председника Вучића?

Имала сам фасцинантан разговор с председником Вучићем и премијерком. Вучић је веома јасан у вези с тим где види будућност Србије, а то је ЕУ. Многи су се изненадили због руске неиспровоциране и агресивне акције у Украјини, а регионална нестабилност свакако није циљ којем било ко тежи. Како повећавамо стабилност и економски просперитет у Србији и региону? Мислим да треба да удвостручимо напоре да Србија брже постигне те циљеве.

Амбасадор Хил је пре доласка у Београд изјавио да САД желе да сузбију руски и кинески интерес у Србији. Како америчка влада намерава то да уради?

Учимо и на примеру Украјине. Владимир Путин је казао да је Украјина тежила чланству у НАТО-у и да је било исувише трупа НАТО-а на руским границама. САД верују у принцип да земље имају суверено право да одлучују о спољној и безбедносној политици, било да је то ЕУ или НАТО, као и у принципе територијалног интегритета и суверенитета. Русија се с многима од тих принципа сложила, као у документима ОЕБС-а, али видимо да их сад не поштује. Видимо и стратешко партнерство Русије и Кине. То је несумњиво контекст у којем је амбасадор Хил говорио о Србији која треба да одлучи каква ће њена спољна и сигурносна политика бити. Србија мора да размишља о томе ко је подржава, а ко не би волео да успе. Мислим да ће Србија морати да донесе важне одлуке како да се позиционира.

Да ли је рат у Украјини аргумент за убрзано чланство Србије у ЕУ?

Верујем да је рат у Украјини показао колико је српска тежња чланству ургентна. Постоји много процедура и реформи које земља која жели да се учлани мора да испуни. САД у потпуности подржавају Србију да се прикључи ЕУ и да се реформише. О брзини одлучује Србија, зависи од тога колико брзо пролази кроз поглавља, али сигурна сам да ће једног дана постати чланица ЕУ. Верујем да је тамо будућност Србије.

На састанку с представницима косовске владе истакли сте да је статус кво неодржив и да Србија и Косово морају да реше своје односе. Да ли је то била порука и за српску владу?

Верујем да је веома важно за Косово и Србију да сарађују и реше однос. САД подржавају дијалог којем посредује ЕУ и свеобухватан споразум који ће резултирати нормализовањем односа с фокусом на међусобно признање. Дијалог у којем посредује ЕУ је механизам да се то постигне. О томе сам говорила на Косову и тамо сам чула да постоји спремност да се укључе у тај дијалог. О томе сам разговарала и с Вучићем и премијерком. Надамо се да ћемо напредовати.

Да ли је то напредак ка међусобном признању?

То управо јесте напредак ка свеобухватном споразуму који ће нормализовати односе, с фокусом на међусобно признање.

Шта су вам саговорници у Београду одговорили на то?

Чула сам и од председника и од премијерке да су спремни да се укључе у тај дијалог.

Председник Бајден је истакао да не жели зону забране летова ни директну конфронтацију с Русијом због Украјине. Ипак, Сергеј Лавров је у понедељак изјавио да су Русија и САД у рату путем посредника. Јесте ли?

САД су Украјини пружиле сигурносну, економску и хуманитарну помоћ. Ми сматрамо да је руски рат неиспровоциран и неправедан. Бруталност онога што смо видели у последња два месеца је потресна. Украјина је невина страна и посвећени смо томе да се Украјина брани. Бајден је експлицитно рекао да је циљ да се заустави рат, а не да се покрене шири сукоб и директни рат с Русијом.

Како видите Лавровљеве речи да не искључује могућност трећег светског рата и нуклеарног рата?

Важно је сетити се да су и САД и Русија рекле да је нуклеарни рат незамислив. Као нуклеарне силе, сносимо одговорност за то да се постарамо да никад не употребимо ово оружје. Надам се да и Русија и даље жели да се уздржава од употребе тог оружја.

На чему базирате оптимизам да ће Украјина победити ако знамо да је Русија друга највећа војна сила на свету?

Сваки дан рата је лош дан за Украјину, Европу и глобалну стабилност. Морамо да зауставимо рат. Постоји једна особа која то може да уради. То је Путин и ја га позивам да то уради. Кад је започео овај рат, Путин је мислио да ће то бити рат руске војске против украјинске војске, а суочио се са 44 милиона Украјинаца који бране своју земљу под незамисливим условима. То ми даје наду – храброст Украјинаца да бране своју земљу.

Како одговарате на критике из Москве да је Америка крива за продужавање рата јер шаље оружје Украјини?

Мислимо да Украјина има право да се брани. Ми јој дајемо безбедносне системе, помажемо Украјини да се сама брани од бруталне руске агресије.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Ostace vecno na stolu. Nema vlasti u Srbiji koja bi se usudila uvesti sankcije Rusiji.
Владан
Не ЕУ, не НАТО, не санкције нашој руској браћи!
Аутохтони
А има ли шта испод стола?
др Слободан Девић
Vi nama da vratite Kosovo a mi cemo onda da uvedemo sankcije Rusiji?
Деда
Што је баби мило , то јој се и снило !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.