Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О добу кад су Срби насељавали Украјину

Симеон Кончаревић (Фото: „Википедија”)

У васкршњем броју „Политике” објављен је веома занимљив текст из пера Олге Јанковић о сеобама Срба у данашњу Кировоградску област у Украјини, коју су досељеници назвали Новом Србијом или Славјаносербијом, о топонимима српског порекла на тим просторима, о постепеној асимилацији српског живља.

Поред сеоба Срба из Потисја и Поморишја, у Славеносербију су се досељавали и Срби из Далмације, предвођени епископом далматинским и бококоторским Симеоном Кончаревићем.

У далеку земљу, где ће моћи слободно да исповедају своју веру, запутиће се на Илиндан, 2. августа 1758, после одслужене свете литургије, колона од 120 световних и шест свештених лица с владиком Симеоном на челу (попис имена тих лица даје историчар Марко Јачов у књизи „Срби и Венеција у 18. веку”). У литератури се могу срести наводи да се скупа с њима одселило још око 500 Срба из Црне Горе (митрополит Павле Ненадовић).

У Кијев Кончаревић стиже кроз три месеца. Његови људи били су, мимо сваког очекивања, распоређени у старе хусарске регименте и новоформиране пукове у „Новој Србији” и одатле слати на ратишта: побегли су од беде и угњетавања у завичају, али их је у Русији дочекало горко разочарање. Владика ће кренути за Петроград, царици Јелисавети Петровној, коју ће обавестити о невољама српског живља у Далмацији и молити да му се омогући повратак на његову епархију скупа с пратњом. Венеција је позитивно одговорила на руску ноту и обећала слободу исповедања вере својим православним поданицима, али повратак у завичај Кончаревићу није био могућ, будући да је био проглашен државним издајником с претњом да ће, буде ли ухваћен, издржавати казну у замраченом затвору у трајању од седам година. Зато је Синод Руске цркве дозволио Кончаревићу да чинодејствује у Русији и он се настанио у Петропавловском манастиру у Кијеву.

Жеља да се врати међу своју паству била је, ипак, јача од свих претњи и уцена. Владика 1761. прелази руско-аустријску границу с намером да се тајно домогне Далмације, а млетачка влада, сазнавши за ово, расписује за њим потерницу, нудећи хиљаду дуката у злату ономе ко га доведе живог или донесе његову главу. У таквим околностима Симеон Кончаревић обилази српска села у Лици и Крбави, разговара са свештенством, рукополаже нове посленике на њиви Господњој. Болест и исцрпљеност нагнаће га после годину дана на повратак у Русију, где ће му поново бити указано гостопримство у Кијеву и омогућен књижевни рад. Под сводовима Петропавловског манастира владика ће, желећи да пером служи своме завичају, саставити „Љетопис грађанских и црквених догађаја”, дело које ће Никодиму Милашу бити драгоцено при раду на „Православној Далмацији”. Измучен толиким злострадањима и обремењен годинама, првојерарх далматински упокојио се 26. августа 1769. и сахрањен је у Петропавловском манастиру.

Др Ксенија Кончаревић,
редовни професор Филолошког факултета у Београду

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Изгледа да сте збаоравили Чарнојевића ?
Перагеније
Нешто је овде побркано - Украјина никада није постојала као држава. Назив Украјина је у РУСИЈИ био као и Шумадија у Србији. Кад се ове ствари побркају, онда се може рећи и да је Никола Тесла рођен у Хрватској. А заправо је рођен у Аустроугарској, православни Србин...
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Србин Никола Тесла је рођен у Хрватској, делу Троједне краљевине Хрватске-Славоније и Далмације у оквиру Аустриско-Маџарског царства.
Саша
Тачно тако!
Србски Сокол
Хвала вам на прељепом тексту...колико још оваквих неиспричаних прича има...Бог чува Србе!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.