Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: РАДМИЛА ВЛАТКОВИЋ, директорка Галерије „Чедомир Крстић” у Пироту

Увек сам тежила да у свом раду будем на сопственом тлу

Код Агенције за приватизацију заштитили смо 95 шара и 125 детаља, а од 2002. године пиротски ћилим је и званично постао пиротски бренд
(Фото: лична архива)

Историчар уметности по образовању, музејски саветник по стручном звању, ликовни критичар по познању и директор Галерије „Чедомир Крстић”, Радмила Влатковић, читав радни век посветила је попису и стручној обради материјалног и нематеријалног културног наслеђа и уметничког блага Пирота и пиротског краја. Њену стручну знатижељу посебно изазивају ћилимарство, сакрални споменици на територији града и токови савремене уметности.

Све је почело с пиротским ћилимом, чију сте лепоту зајено с етнологом Милицом Петковић изнели на очи шире јавности у Галерији САНУ и стручно обрадиле његову заштиту?

То је било драгоцено искуство и моја можда најуспешнија изложба. Није било једноставно доћи до Галерије САНУ. Имали смо подршку академика Драгослава Срејовића, директорке Галерије Гордане Харашић и дизајнера Клаудија Цетине. Припреме су трајале пуне две године уз огромно разумевање и помоћ општине Пирот. Пиротски ћилим је после дугогодишње паузе (од 1902. до 1940. био на 26 значајних изложби и сајмова), враћен на пиједестал који му је и припадао. Након ове изложбе у Београду кренула је процедура о заштити и даљој судбини ћилима. Била сам на челу Комисије за израду елабората о заштити географске ознаке порекла. Код Агенције за приватизацију заштитили смо 95 шара и 125 детаља. Од 2002. године пиротски ћилим је и званично постао пиротски бренд.

Током вишегодишњег рада, оставили сте и друге видне трагове и у Музеју Понишавља?

Историја уметности је најмлађа делатност у оквиру стручних делатности музеја. Доласком на место кустоса, у циљу заштите, извршила сам попис и картотечку обраду свих предмета из ликовне збирке (слике, скулптуре, графике, цртежи, таписерије, иконе, копије фреска, уметничке фотографије),  а и из збирке примењених уметности (стилски намештај, лампе, стакло, порцелан, метални предмети, сатови, дописне карте...). У оквиру теренског рада са Републичким Заводом за заштиту споменика културе обишла сам цркве и манастире на коридору Ниш‒Пирот‒Димитровград, евидентирала све значајне цркве и манастире, оброке и култна обележја. Овај материјал је још увек у белешкама али је настала публикација „Заштићени споменици културе Пирота”. Оно што је оставило највише трага јесте евидентирање уметничких дела на територији града. У циљу заштите а на основу Закона о културним добрима, евидентирала сам сва уметничка дела у привредним и друштвеним радним организацијама. У музеју се налази више од 1.100 едвидентираних дела, при чему је свакако највреднија Уметничка збирка „Првог маја” са 174 дела и Уметничка збирка „Тигра” са 163 дела. Након процеса приватизације, евиденција је драгоцена, јер је велики део уметничког блага нестао и пропао.

Kaда је уметничко благо, као највреднији део ИО „Први мај”, током приватизација било препуштено на милост и немилост незналаца или незаштићено од добрих познавалаца његове вредности, начинили сте попис експоната у циљу његове заштите?

Позната је чињеница да су у ИО „Први мај”одржана четири саветовања о култури рада којима су присуствовали најеминентнији познаваоци културе и уметности из Југославије и били импресионирани квалитетом и избором дела која су се налазила у овом предузећу (велика заслуга припада академском сликару Радомиру Антићу). За Треће саветовање припремила сам, као тадашњи новинар, стручни рад са списком Уметничке збирке „Првог маја”. То је била основа каснијих проучавања. Већ је било наговештаја приватизације, промениле су се околности, није више било откупа нити Уговора о изради уметничких дела. На препоруку Народног музеја из Београда, а за звање Музејског саветника извршила сам попис и картотечку обраду ових дела. Чини ми се да је то био последњи тренутак пре девастације овог фонда. Настала је публикација „Уметничка збирка ’Првог маја’” и данас је то једини траг и запис онога шта је било

Доласком у Галерију „Чедомир Крстић” обавили сте и попис и стручно обрадили уметничка дела депоа галерије. На чија дела бисте посебно скренули пажњу?

Посебно је важно седам легата: легат Чедомира Крстића, по коме галерија и носи име, легати, Радомира Антића, Милене Мијалковић Николић, Слободана Сотирова, Александра Ценића, Петра Ђорђевића и Милорада Антића. Вредна и значајна дела су: Павла Васића, Љубодрага Јанковића Јалета, Соње Бриски, Лазара Вујаклије, Трајка Стојановића Косовца, Биљане Вуковић, Владимира Јанковића, Љубисава Милуновића, 14 поклона уметника из НР Кине и многих других.

Све време редовно сте пратили ликовни живот Пирота, остао је и трајни траг у форми публикације, a ових дана ће и „Нове аквизиције” угледати светло дана?

Реч је о публикацији стручне обраде уметничких дела која су поклоњена Галерији „Чедомир Крстић” у периоду 2016–2022. године. Реч је о 137 дела више од 100 аутора. Морам да напоменем да је у току стварања ове публикације локална самоуправа града након мојих јавних упозоравања да уметничким вредностима „Првог маја” треба пружити нови пут, на спроведеној аукцији успела да откупи преосталу Збирку уметничких дела ове фабрике. Галерија „Чедомир Крстић” је преузела покретна уметничка дела, слике, графике, цртеже и таписерије и већ се налазе у депоу галерије. Више од 60 ових дела биће саставни део публикације „Нове аквизиције”. Непокретна културна добра, скулптуре (27) и мозаици (10), биће такође измештена из простора „Првог маја” и распоређена у парковским површинама и зидним платнима ужег дела града.

Шта ће у наредном периоду заокупљати вашу стручну пажњу?

Увек сам тежила да у свом раду будем на свом тлу. Свакодневно пратим савремене ликовне токове у свету и код нас, што ми поможе у припреми програма за ликовну публику града. Потребно је мало више посветити пажње ликовним ствараоцима Пирота који живе и раде на страни, а дали су свој допринос ликовној култури града, као и учешћу других сликара и „молера” у ликовном животу града, као што су Самоковци и руски сликари. Сведоци смо пропадања фасада старих објеката. Треба пронаћи занимљиве архитектонске елементе и вратити Пироту стилске одреднице кроз историју уметности.

Како видите тренутну ликовну сцену Пирота са два академска и једним аматерским ликовним удружењем?

Присутност ДЛУП-а (1976), затим УЛА „Пиргос арт” (1980) и најмлађе Нове арт сцене од 2014. године, чини ликовну сцену града живом, богатом и увек актуелном. Окупљени око галерије, они имају своје изложбене термине и могућност презентације. Отварају се и нови изложбени простори ван граница. Проблеми материјалне, условне и просторне природе постоје. Њихови програми нису део градског буџета и „сналажење” је на ивици опстанка. У таквим условима јако је тешко одржати здрав дух али воље има. Ја ипак не бринем за судбину пиротске уметности. Она има своју традицију. Бавећи се уметношћу не осећа се проток времена. У тој духовној оази важе другачије мере за време, као у сну, како би рекао филозоф Павле Флоренски. У сну преваљујемо огромна пространства и превазилазимо тешкоће. Дакле, за судбину уметности не треба бринути. Важно је да траје човек.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.