Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аденовирус могући узрок мистериозне болести јетре код деце

Акутно обољење пријављено је код више од 190 малишана у свету. Већина оболелих имала вирус који обично изазива прехладу

Случајеви мистериозне болести јетре, од које је оболело више од 190 најмлађих у свету, нису повезани, саопштили су европски здравствени званичници. Андреа Амон, директорка Европског центра за превенцију и контролу болести у Стокхолму, нагласила је да за сада није утврђено ни да ли су случајеви оболевања повезани са путовањима. Она је навела да се болест јетре јавља код деце која претходно нису имала здравствене тегобе и да су случајеви пријављени широм Европе и САД.
„У неким случајевима дошло је до акутног отказивања јетре, што је захтевало трансплантацију органа”, истакла је Амонова.
Светска здравствена организација саопштила је да је пријављен најмање један смртни случај у вези са епидемијом, али не и где је дошло до смртног исхода, преноси Танјуг.
Здравствена агенција УН открила је да је до сада обољење јетре пријављено код деце узраста од једног месеца до 16 година. Сумња се да су случајеви повезани са аденовирусом, односно вирусом који обично изазива прехладу, али истраживања још трају. У аденовирусе спада доста вируса који се могу ширити од особе до особе, изазивајући између осталог и прехладу, упалу очију и гастроентеритис, али су до сада они су у малом броју случајева били узрок тешког хепатитиса код здравих људи. Код доста оболеле деце потврђено је присуство аденовируса серотипа 41.

„Још није јасно да ли је дошло до пораста броја оболелих од хепатитиса или повећања свести о случајевима хепатитиса који се јављају очекиваном стопом”, наводи се у саопштењу СЗО.

Колико је познато, у Србији за сада нису потврђени овакви случајеви „мистериозне болести” јетре код најмлађих.

Како за „Политику” истиче професор др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, приче о овом обољењу у свету трају четири до шест недеља, а потврђени су нови случајеви у Данској и Румунији.

– У највећем броју случајева код оболеле деце идентификован је аденовирус. Он је вероватно узрочник оболевања. У око 10 одсто случајева оболеле деце урађена је трансплантација јетре. Индиректно се проблем повезује и са ковидом 19 зато што деца нису била у контакту са вирусима јер су на снази биле превентивне мере против короне. Да ли је то тачно или не знаћемо тек када будемо добили званичне податке надлежних. Нема разлога за панику родитеља, али је чињеница да се то појавило. Вероватно се болест преноси прљавим рукама, па је зато кључна превенција прање руку и одржавање личне хигијене као и у случају класичних хепатита. Знам да код деце то није лако – сматра др Константинидис.

Професор др Драган Делић, инфектолог, појашњава да оштећења јетре непознатим узрочником нису новост и да се бележе још од 1995. године. Када је радио на Клиници за инфективне и тропске болести УКЦС-а забележено је годишње шест до седам одсто случајева оштећења јетре са непознатим узроком.

– Сећам се да смо лечили једног дечака од девет година који је нажалост преминуо, као и један четрдесетогодишњак. У једном стручном раду сам приказао случајеве пацијената са акутним оштећењима јетре непознатог порекла. Зато за мене као инфектолога-хепатолога није никаква мистерија оболевање деце од акутне болести јетре. Још 2008. године Енглези су објавили један рад где су код свих случајева акутног оштећења јетре код деце утврдили да је 45 одсто случајева непознатог порекла. Ми то зовемо акутни хепатитис непознате етиологије, односно узрочника. То значи да пре те дијагнозе морамо да искључимо постојање познатих пет примарних хепатотропних вируса А, Б, Ц, Д и Е, као и неких потенцијално хепатотропних вируса који у склопу једне вирусне инфекције могу да оштете јетру. Многи вируси у склопу једне виремије могу да оштете јетру. Углавном то буду благе болести. Оштећење јетре може да настане и услед употребе неких лекова, изложености токсинима, појаве аутоимуних хепатитиса, метаболичких болести… – наглашава др Делић за „Политику”.

Наш саговорник напомиње да су до сада аденовируси теже „нападали” особе које већ имају неку хроничну болест или којима је вршена, на пример, трансплантација органа и да је тада долазило до тешког оштећења јетре. Питање је, да ли се вирус сада променио или мутирао па изазива тешко обољење јетре?

–То је нешто на шта тек треба да добијемо одговоре, као и да ли је овде само реч о аденовирусу или, пак, о још неком другом вирусу. То тек треба да се докаже и ту на сцену морају да ступе епидемиолози, вирусолози, генетичари. За сада нема разлога за панику, али има за бригу. Ми живимо у свету микроорганизама, то стално говорим – додаје др Делић.

Истраживања о узроку заражавања деце хепатитисом су покренута у свим државама где су се појавили случајеви оболевања. Појави акутног хепатитиса претходили су повишени нивои ензима јетре АЛТ и АСТ у лабораторијским анализама, болови у стомаку, дијареја и повраћање. Већина није имала повишену температуру, али се осећала малаксало и имала жуту пребојеност беоњача.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Фајзер
Па наравно да случајеви нису повезани, ако се прећуте и избаце из вести контраиндикације вакцина против тзв. короне, које је на крају и гомила деце широм света примила под невероватним претњама и притисцима, као и гомила њихових родитеља. Али је битно да су Фајзер и Модерна на све оптужбе ИМУНИ.
Dušan
@Bojana: Stvarno kažu da su slučajevi zabeleženi kod dece od mesec do 16 g. starosti, ali ne kažu kako je raspoređeno. Teoretski moguće je da samo jedan slučaj 1 mesec star a ostali mnogo stariji, što govori da je malo neozbiljna analiza (izveštaj WHO-a se da naći na internetu). Jedna svar koja korelira sa vakcinacijom dece je da se pojavilo u zemljama gdje je preporučena vakcinacija od 12, a moguća je bila i za mlađe ukoliko roditelji insistiraju, a mnogi su to i uradili u zapadnim zemljama.
Pers
Ako imate dokaze za Vaše tvrdnje napišite naučni rad, umesto što komentarišete vesti.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.