Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: професор др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду

Без тужбе због увођење ковид пропусница за студенте

Очекујемо полазнике из иностранства не само када је реч о основним студијама, већ и различитим облицима последипломске наставе. – Анестезиолози најдефицитарнија специјализација
Фото лична архива

Због одлуке да студенти медицине не могу да похађају практичну наставу без доказа о вакцинацији против ковида, прележаној болести или негативног теста на вирус корона професор др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, нашао се у жижи јавности. Појединци су тај потез осудили, па је због једне пријаве морао да даје изјаву и у полицији. У разговору за „Политику” др Давидовић истиче да је лично државним органима који су од њега то тражили пружио информације о тој мери и доставио одлуке надлежних органа факултета. „Однос према мени био је веома коректан. Нашем факултету и мени лично није стигла никаква тужба. С обзиром на то да, бар за сада, није било никаквог процеса, нема ни епилога. А, све је покренула једна невладина организација”, истиче др Давидовић.

Који је био циљ увођења својеврсних ковид пропусница за студенте на практичној настави?

Наш циљ је био да се студентима медицине поново организује практична настава коју претходно нису имали годину и по дана. Без практичне едукације студије медицине се не могу замислити! Да би то било могуће морали смо на неки начин утврдити ковид статус оних који на ту наставу долазе како због њихове личне сигурности, тако и због њихових наставника, и због пацијената Што се тиче практичне наставе наше „учионице” нису само лабораторије, већ и операционе сале, болесничке собе, породилишта. Било би крајње неодговорно на та места уводити оне чији је ковид статус био непознат. Захваљујући томе успели смо да уживо одржимо практичну наставу све време, изузимајући последњих 10 дана семестра (јануар) када је епидемијска ситуација била крајње неповољна.

Како се сада одвија настава на факултету, онлајн или уживо?

У пролећном семестру практична настава на факултету се одвија уживо, а теоретска углавном у онлајн формату. Надам се да ће почетком следеће школске године епидемијска ситуација дозволити да се читава настава у потпуности нормализује. У то, наравно, не можемо бити сигурни. Тек ћемо видети.

На факултету је дошло до увођења бројних новина. Где је то највидљивије?

Наш факултет постоји већ 100 година. То је традиција која истовремено представља изванредну основу, али и велику обавезу. Од сваког новог деканског колегијума очекују се новине и унапређења. Само тако се може ићи напред. Руководећи се тим принципима, декански колегијум на чијем сам челу настоји да паралелно развија све облике медицинске едукације,  као и научноистраживачки рад. То су уосталом два главна програмска циља нашег факултета од његовог оснивања. Факултет настоји да буде савремен, а то значи да стално уводи новине пратећи водеће факултете у свету, наравно у складу са нашим могућностима. Истовремено, морамо да будемо и национално одговорни, што значи да дајемо водећи допринос у нашој земљи како када је реч о медицинској едукацији тако и и у области научноистраживачког рада. Али, факултет мора бити спреман на неочекиване изазове каква је и ова пандемија. То значи да мора функционисати у условима пандемије, али исто тако давати доприносе за њено превазилажење.

Увели сте и нове модуле за похађање наставе. О чему је реч?

У последњих неколико месеци покренути су нови модули у оквиру докторских академских студија. Један супспецијалистички кардиолошки програм акредитован је од Европског удружења за срчану инсуфицијенцију. На изложби „Експо” у Дубаију наш факултет је промовисан. Од свих ових активности очекујемо даљу инернационалну промоцију факултета, тачније очекујемо полазнике из иностранства не само када је реч о основним студијама (факултет их већ има 100 на енглеском језику сваке године), већ и различитим облицима последипломске наставе. Рецимо, на Клиници за васкуларну и ендоваскуларну хирургију УКЦС, која је једна од наставних база факултета, током последњих 15 година усавршавало се више од 40 младих васкуларних хирурга из света. Тренутно је на клиници једна колегиница из Италије. Сада се зна ко ће долазити у наредних 18 месеци. Већина њих дошли су из најразвијенијег дела Европе због хирургије аорте. Желели бисмо да и ову врсту едукације формално међународно акредитујемо. Неке идеје дали су и сами студенти. Тако, на пример, једна од студентских организација је иницирала, а ми смо организовали, курс хирурушког шивења за оне који су одслушали хирургију. То би требало да допринесе већој практичној оспособљености дипломираних лекара.

Да ли расте интересовање за студије медицине? И како се изборити са одласком младих лекара у иностранство?

Интересовање за студије медицине је перманентно на високом нивоу више од деценије. Сваке године пријави се двоструко више студената у односу на број који можемо примити. Верујемо да ће тако бити и сада. Што се тиче одласка лекара у иностранство, одговорићу као неко ко ради на клиници, а не као декан. По мени, главни разлог одласка младих стручњака у иностранство је економски моменат. На ово наша држава не може много утицати јер су материјална примања у економски развијенијим земљама значајно већа. Међутим, постоје два друга момента на која се може утицати. Први су услови рада, а други скраћење периода чекања на посао. Последњих година на овом плану државни органи, а пре свих Министарство здравља, учинили су заиста много. Добили смо и добијамо потпуно нове или реновиране здравствене установе. Они који већ раде или ће радити у новим објектима ни у ком случају неће бити ускраћени јер те болнице ни у чему не заостају за богатим делом света. Притом не мислим само на ентеријер него и на опрему. Завидим млађим колегама, јер ћу ја у тим условима радити веома кратко с обзиром на то да сам при крају каријере. Дакле, услови рада више не би требало да буду разлог за нечији одлазак у иностранство. Исто тако, неколико пута сам већ истицао да кампања Министарства здравља која се спроводи већ неколико година а односи се на убрзан поступак пријема у стални радни однос најбољих дипломираних лекара, такође би требало да заустави одлив стручњака.

Које су специјализације тренутно најдефицитарније у Србији?

Већ годинама уназад дефицитарни су анестезиолози. 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав
Факултет се понашао крајње неодговорно, јер нису тестирани вакцинисани студенти, а и тада је било добро познато да и они обољевају и преносе вирус.
Александар С.
"Било би крајње неодговорно на та места уводити оне чији је ковид статус био непознат" - да ли су, поштујући те принципе, тестирали и вакцинисане студенте?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.