Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је почетак правописне реформе српског језика

Вук Караџић (Фото:документација „Политике”)

У рубрици Међу нама, 22. априла, господин Рајко Игић нас је подсетио на великана када је реч о реформи српског језика. Наиме, писао је о Сави Мркаљу, Вуковом савременику, за кога је Меша Селимовић у својој изванредној студији „За и против Вука” написао да је то „човек, даровит колико и несрећан, који је начинио први значајнији и потпунији покушај у смислу демократизације језика и правописа”. Скерлић Саву Мркаља истиче као „претечу Вука”. Јернеј Копитар такође је ценио Саву Мркаља, а о његовој књижици „Сало дебелога јера либо азбукопретрес”, дао је свој суд: „У Мркаљевој књижици има више филозофије него у другој дебелој граматици”. Улога Саве Мркаља у реформисању српског језика неоспорно је изузетно значајна и, без обзира на огромну улогу коју је Вук одиграо, придружујем се апелу да не дозволимо да падне у заборав.

Међутим, реформа српског језика није кренула са Савом Мркаљем. У наведеној студији Меша Селимовић пише: „По ономе што данас знамо, пре Доситеја, Соларића, Стојковића и других, народним српским језиком ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил Стефановић Венцловић, у првим деценијама 18. века, сто година пре Вука”. Сматра се да је он почео правописну реформу, јер је први применио „упрошћени правопис”, којим је увео знакове за џ, ћ и ђ. Поред тога, из знакова љ и њ избацио је танко јер и уместо тога употребио апостроф – л’, односно н’. Међутим, средином 18. века, под утицајем политичко-верских струја које су наводиле на чвршће везивање за Русију, то није наишло на плодно тло за примену, што је тек сачекало Саву Мркаља и Вука да се с тим проблемом изборе. Сава Мркаљ је у тој борби трагично настрадао, а кроз шта је све пролазио Вук Караџић добро је познато.

На крају, битно је напоменути да огроман значај Вука Караџића за реформу српског језика неће бити ни мало окрњен ако се негује успомена и на остале „језикословце” који су допринели да данас имамо – и то не само ми Срби, већ и многи други народи на овом простору, који се у политичком жаргону назива регионом – савршени правопис.

Мирко Минић,

Београд

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pajo Patak
Grafija nije sve. A Karadžić je dosta poništio vrijednog u gramatici, rječniku i stilistici.
Коста
@Земунац: Колико свет сматра неопходним да сваки глас одговара једном слову види се у чињеници да ниједан светски језик није прихавтио Вуково решење. Јасно је да би и српски преживео као и остали језици и без Вука.
Земунац
@Коста Да ли би та реформа ''природним путем'' довела до тога да сваком гласу одговара једно слово и да без обзира где се налази у речи свако слово се исто изговара? То је оно чега нема у многим европским језицима, а нарочито у руском на који је књижевни језик у Вуково време личио.
Прикажи још одговора
Коста
Колико беху успешни сви ти реформатори показује чињеница да ни дан данас српски није савим сређен као остали европси језици, 154 године откад је Вукова бечка реформа дозвољена. На Балкану, још се само Срби петљају са језиком, правописом и забуком. Једно је ипак нажалост успело: изгубила се кулутролошка нит тако да данас Срби не умеју да читају соптсвене новине и књиге старије од 154 године
Kolut
Super, lepo je pročitati i ovakvo klsično obrazloženo mišljenje. Nažalost, u toku je jedan širok pokret dezavuisanja Vuka, jer današnja lingvistika ne ume da prepozna, oceni i svrsta njegov značaj. Vuk je kulturni fenomen prvog reda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.