Где је почетак правописне реформе српског језика

У рубрици Међу нама, 22. априла, господин Рајко Игић нас је подсетио на великана када је реч о реформи српског језика. Наиме, писао је о Сави Мркаљу, Вуковом савременику, за кога је Меша Селимовић у својој изванредној студији „За и против Вука” написао да је то „човек, даровит колико и несрећан, који је начинио први значајнији и потпунији покушај у смислу демократизације језика и правописа”. Скерлић Саву Мркаља истиче као „претечу Вука”. Јернеј Копитар такође је ценио Саву Мркаља, а о његовој књижици „Сало дебелога јера либо азбукопретрес”, дао је свој суд: „У Мркаљевој књижици има више филозофије него у другој дебелој граматици”. Улога Саве Мркаља у реформисању српског језика неоспорно је изузетно значајна и, без обзира на огромну улогу коју је Вук одиграо, придружујем се апелу да не дозволимо да падне у заборав.

Међутим, реформа српског језика није кренула са Савом Мркаљем. У наведеној студији Меша Селимовић пише: „По ономе што данас знамо, пре Доситеја, Соларића, Стојковића и других, народним српским језиком ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил Стефановић Венцловић, у првим деценијама 18. века, сто година пре Вука”. Сматра се да је он почео правописну реформу, јер је први применио „упрошћени правопис”, којим је увео знакове за џ, ћ и ђ. Поред тога, из знакова љ и њ избацио је танко јер и уместо тога употребио апостроф – л’, односно н’. Међутим, средином 18. века, под утицајем политичко-верских струја које су наводиле на чвршће везивање за Русију, то није наишло на плодно тло за примену, што је тек сачекало Саву Мркаља и Вука да се с тим проблемом изборе. Сава Мркаљ је у тој борби трагично настрадао, а кроз шта је све пролазио Вук Караџић добро је познато.

На крају, битно је напоменути да огроман значај Вука Караџића за реформу српског језика неће бити ни мало окрњен ако се негује успомена и на остале „језикословце” који су допринели да данас имамо – и то не само ми Срби, већ и многи други народи на овом простору, који се у политичком жаргону назива регионом – савршени правопис.

Мирко Минић,

Београд