Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
1. МАЈА 1999. РАКЕТИРАН АУТОБУС „НИШ-ЕКСПРЕСА”

Жртве као колатерална штета напада НАТО-а

Међу страдалима у возилу на мосту недалеко од Лужана било је и петнаесторо деце
(EPA-EFE/STR)

Ниш – Један од најтежих злочина НАТО-а током бомбардовања СРЈ догодио се у пролеће пре 23 године на мосту преко реке Лаб, недалеко од Лужана на Косову, 1. маја 1999. у 13.50 часова. На двадесетак километара од улаза у Приштину, правдајући се касније да је циљ те операције био уништење саобраћајне инфраструктуре којом пролази војни и полицијски конвој са припадницима српских снага безбедности, авиони НАТО-а гађали су ракетама аутобус препун путника на редовној линији Ниш–Приштина.

У тренутку када је погођен, аутобус „Ниш-експреса” био је на средини моста код Лужана и пројектили су га преполовили – један део возила спржен је и остао је на мосту, други је пао у реку... Апарат (аутомат) за штампање аутобуских карата изгорео је у пожару који је захватио возило и никада није могло тачно да се утврди колико је путника било у њему. Претпоставља се да је у аутобусу било више од 60 особа, међу којима и петнаесторо деце. Само су четири путника преживела.

Већ у 14.30 сати уследио је још један напад и тада је погођен санитетски аутомобил који је журио из Подујева према месту трагедије. У новом нападу повређени су лекар хитне помоћи и његови сарадници. Само петнаестак минута касније из авиона НАТО-а бацано је на хиљаде летака изнад Београда, Ниша, Крагујевца и других великих градова у Србији са текстом исписаним ћирилицом – „НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији”.

Одговорност за погибију цивила у аутобусу „Ниш-експреса” НАТО је признао дан после напада, тврдећи да је реч о колатералној штети. На овај и друге злочине НАТО-а током бомбардовања 1999. године највише подсећају две улице у Грачаници, које носе имена сестре и брата Марије и Николе Петровић. Двоје младих су у аутобусу били са бабом, мајком свог оца Драгише. Ишли су из Прокупља и Куршумлије где су се склонили код родбине. Првог маја 1999. враћали су се у Грачаницу и све троје погинули у нападу – Марија, матурант основне школе имала је само 15, а Никола, ученик трећег разреда Средње ПТТ школе, 17 година...

Злочини НАТО-а у Србији

Осим моста код Лужана, НАТО је тог 1. маја 1999. гађао више циљева у Србији. У селу Јабланица погинуло је двоје мештана, а њих педесетак је рањено после експлозија ракета и бомби, срушен је мост код Доње Бистрице између Прибоја и Пријепоља, погођен је стари друмски и железнички мост на Западној Морави у Трстенику. Ракетама је до темеља уништено складиште „Југопетрола” у Богутовцу, а у Чачку су оштећени Ремонтни завод и више стамбених објеката. Због злочина и неправде више хиљада Срба у Хагу тога дана је организовало протест против агресије НАТО-а на СР Југославију, а у Чешкој се првомајско празновање претворило у велики протест против бомбардовања наше земље...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.