Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Хитлеровом родном граду ускоро скулптура српском петлу

Изглед скулптуре петла – вајарка Кристине Персајс (Фото Танјуг/Зоран Шијаковић)

БРАУНАУ – Браунау, градић на граници Аустрије и Немачке, познат по томе што се у њему родио Адолф Хитлер, од јуна би могао да постане познат и по скулптури која ће овде бити подигнута у част српског петла дугопевца коме су немачки цариници 1918. на мосту преко реке Ин одрубили главу.

„Прича потиче са краја Првог светског рата, када је немачки војник, повлачећи се кући са југоисточног ратишта са собом понео петла, дугопевца кога је нашао у Србији и заволео га. Међутим, када је из Браунауа са петлом у наручју кренуо мостом да пређе у Баварску, немачки цариници су га зауставили и петлу одрубили главу”, објашњава за Танјуг Зоран Шијаковић, локални секретар за културу који је и иницијатор идеје о постављању скулптуре, а преноси Танјуг.

Вест о војнику и српском петлу са којим је провео године, спријатељио се и заволео га објављена је, прича он, 29. јуна 1918. године на насловној страни локалних новина, а сто година касније захваљујући локалном новинару опет је допрла у јавност.

„У част том српском петлу ми подижемо бронзану скулптуру. То је моја иницијатива и током јуна петао ће бити постављен на мосту на реци Ин”, прича Шијаковић кога су салцбуршки медији уврстили у 100 најпопуларнијих суграђана, а Влада Горње Аустрије одликовала за стваралачки рад.

Шијаковић у причи о петлу подсећа да су многе животиње биле хероји Првог светског рата, а неке су имале и мање званичну али кључну улогу за морал војника у рововима, подсећале их да размишљају о животу и данима које ће поново живети.

Саговорник Танјуга подсећа да је Француска пре пар година одлучила да призна улогу животиња у рату, а Велика Британија је 2004. у Лондону поставила велики споменик у част њиховом доприносу.

Браунау је, како каже, стигматозован као Хитлерово родно место због чега се сви труде да допринесу да град изађе из тог негативног имиџа.

У Браунау се сваки дан вијори српска застава а то је, додаје и град у којем је сахрањено 16 Срба из времена Првог светског рата.

„Тај део града целе године предочава слике прошлости”, каже Шијаковић и додаје да сваке године на Видовдан одлазе на гробље да тим Србима одају почаст, који су ту, како историјски извори јасно говоре, били у логору ратних заробљеника „Криегсгефангененлагер”, формиран 1915. године.

Удружење Даница, које је основао у Салцбуругу 1999. године у циљу неговања српске традиције и културе, тој теми је пре пар година посветило музејску поставку „Срби у Браунау – 100 ГОДИНА”, која је, каже доживела неочекивано велику успех, а на отварању изложбе видео линком се обратио и тадашњи министар спољних послова Себастијан Курц.

Додао је да су први чланови Удружења били некадашњи студенти салцбуршког универзитета Моцартеум, пореклом са простора бивше СФРЈ и да је њихово музичко образовање условило вртоглави развој вокално-инструменталног ансамбла. Чланови Данице баве се и другим врстама уметности, сценским приказима ...

Тај ансамбл један је од ретких интерпретатора српске изворне народне и староградске музике у Аустрији. Осим виртуозности на аутентичним инструментима и вишегласног певања, карактерише и га и вишејезична интерпретација песама, што је ансамблу дало додатну аутентичност и отворило врата разних фестивала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.