Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ра­ма­зан у Ју­сти­ни­ја­но­вој цр­кви

Му­сли­ма­ни из ра­зних де­ло­ва све­та до­шли су ових да­на у Ис­тан­бул на ноћ­не мо­ли­тве у Аја Со­фи­ји
Предах испред Аја Софије после ноћне молитве (Фото EPA-EFE/Erdem Sahin)

Пр­ви пут по­сле го­то­во де­вет де­це­ни­ја у Цр­кви Све­те Со­фи­је то­ком ме­се­ца Ра­ма­за­на одр­жа­ва се те­ра­вих на­маз – ноћ­на мо­ли­тва. То је при­ву­кло мно­ге му­сли­ма­не, не­ки су због то­га у Ис­тан­бул сти­гли из ино­стран­ства.

Мно­ги Тур­ци су оду­ше­вље­ни од­лу­ком да се то хри­шћан­ско све­ти­ли­ште по­но­во пре­тво­ри у, ка­ко се зва­нич­но са­да ка­же, Аја Со­фи­ју ве­ли­ку џа­ми­ју. Ло­кал­ни ме­ди­ји бе­ле­же из­ја­ве вер­ни­ка ко­ји су пр­ви пут уче­ство­ва­ли у ноћ­ним мо­ли­тва­ма у Аја Со­фи­ји. „Сре­ћан сам због те од­лу­ке. Не­мам ре­чи да вам опи­шем шта ово за ме­не зна­чи”, ис­ти­че Ибра­хим Мал­коч (50). „Сти­гао сам из Аустри­је да кла­њам те­ра­вих на­маз у Аја Со­фи­ји. Ово је не­за­бо­ра­ван до­жи­вљај”, ка­же Су­леј­ман Че­лик. Мно­ги вер­ни­ци су при­зна­ли да ра­ни­је ни­ка­да ни­су кро­чи­ли у Аја Со­фи­ју док је би­ла му­зеј, иако су ро­ђе­ни у Ис­тан­бу­лу, са­мо не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од хри­шћан­ског све­ти­ли­шта.

Вла­да Тур­ске се ни­је на то­ме за­у­ста­ви­ла. Про­шле не­де­ље је за­вр­ше­на об­но­ва ме­дре­се (вер­ске шко­ле) ко­ја се на­ла­зи уз Аја Со­фи­ју ко­ја је но­си­ла име Фа­тих по осва­ја­чу Кон­стан­ти­но­по­ља сул­та­ну Мех­ме­ду Дру­гом.

„Ми смо за­до­вољ­ни што се гра­ду вра­ћа још је­дан ва­жан обје­кат чи­ји су тра­го­ви из­бри­са­ни на­мер­но. Мен­та­ли­тет ко­ји је Ају Со­фи­ју одво­јио од на­шег ствар­ног иден­ти­те­та и пре­тво­рио је у му­зеј, на­жа­лост, ни­је мо­гао да то­ле­ри­ше ни обли­жњу ме­дре­су. Ово је исто­риј­ска ме­дре­са Фа­ти­хов ва­куф (за­ду­жби­на осва­ја­ча, сул­та­на Мех­ме­да Дру­гог) ко­ја је вер­ни­ци­ма слу­жи­ла као ко­лев­ка на­у­ке и му­дро­сти. Ти­хо је укло­ње­на”, из­ја­вио је пред­сед­ник Та­јип Ер­до­ган ко­ји је при­су­ство­вао отва­ра­њу те вер­ске шко­ле. Он је кри­ти­ко­вао ве­ли­ког ре­фор­ма­то­ра Ата­тур­ка, ма­да се ни­је усу­дио да из­у­сти ње­го­во име: „Мен­та­ли­тет ко­ји је же­лео да бу­де ве­ћи за­пад­њак од са­мих за­пад­ња­ка ни­је знао вред­ност на­шег кул­тур­ног на­сле­ђа ста­рог не­ко­ли­ко хи­ља­да го­ди­на”.

Ње­на суд­би­на је бол­на: де­вет ве­ко­ва је би­ла оно што је­сте – цр­ква, 480 го­ди­на је би­ла оно што ни­је – џа­ми­ја, а 90 го­ди­на му­зеј

Исто­ри­ја се не­ми­ло­срд­но по­и­гра­ла са хри­шћан­ским све­ти­ли­штем ко­је је из­гра­дио им­пе­ра­тор Ју­сти­ни­јан 537. го­ди­не. То је та­да, али и са­да би­ло не­ви­ђе­но чу­до ар­хи­тек­ту­ре ко­је је на те­ме­љи­ма пре­жи­ве­ло на­је­зде осва­ја­ча, ра­зор­не зе­мљо­тре­се, про­ток вре­ме­на. Ње­на суд­би­на је бол­на до су­за: де­вет ве­ко­ва је би­ла оно што је­сте – цр­ква, 480 го­ди­на је би­ла оно што ни­је – џа­ми­ја,  а 90  го­ди­на му­зеј, ни цр­ква ни џа­ми­ја. Ка­да је сул­тан Мех­мед Дру­ги Фа­тих (осва­јач) по­сле ви­ше­ме­сеч­не оп­са­де за­у­зео Кон­стан­ти­нољ 29. ма­ја 1453. го­ди­не од­мах је на­ло­жио да се пре­тво­ри у џа­ми­ју ка­ко би до­ка­зао до­ми­на­ци­ју му­сли­ма­на над хри­шћа­ни­ма. На бр­зи­ну је до­гра­ђен ми­на­рет, по­ста­вљен ми­храб ко­ји  од­ре­ђу­је пра­вац ка све­ти­ли­шту у Ме­ки. Не­ке фре­ске су пре­мал­те­ри­са­не ка­ко Мех­ме­да осва­ја­ча хри­шћан­ски све­ци не би про­го­ни­ли док кла­ња Ала­ху. И та­ко ско­ро пет ве­ко­ва. Ка­да  је до­шао на власт, ве­ли­ки ре­фор­ма­тор Му­ста­фа Ке­мал Ата­турк је де­ли­мич­но ис­пра­вио тај исто­риј­ски грех. Он је  1934. го­ди­не пре­тво­рио Аја Со­фи­ју у му­зеј – ни цр­ква ни џа­ми­ја – што му мно­ги ра­ди­кал­ни му­сли­ма­ни ни­кад ни­су опро­сти­ли.

По­што  је учвр­стио по­зи­ци­је у зе­мљи, пред­сед­ник Та­јип Ер­до­ган, од­лу­чио је да ис­пра­ви ту „гре­шку”. На ње­го­ву ини­ци­ја­ти­ву нај­ви­ши суд је цр­кву по­но­во пре­тво­рио у џа­ми­ју, по­што је то би­ла, ка­ко је обра­зло­же­но, за­ду­жби­на сул­та­на Мех­ме­да Дру­гог. Пре­ћу­та­но је да се ка­же да ју је он отео од хри­шћа­на. Пр­ва мо­ли­тва у Аја Со­фи­ји као џа­ми­ји по­но­во је одр­жа­на 24. ју­ла 2020. го­ди­не и њој је при­су­ство­вао и Ер­до­ган као и дру­ги зва­нич­ни­ци.

Ала­ху ак­бар (бог је ве­ли­ки), ово смо че­ка­ли 88 го­ди­на, би­ла су пр­ва ре­а­го­ва­ња гра­ђа­на. „Док смо би­ли мла­ди то је био наш сан. На на­ше ве­ли­ко за­до­вољ­ство то је са­да ствар­ност”, из­ја­вио је тим по­во­дом Ер­до­ган, пре пр­ве мо­ли­тве у Аја Со­фи­ји.

„Ово је дан за жа­ље­ње за све хри­шћа­не”,  из­но­ва ка­жу у  Грч­кој пра­во­слав­ној цр­кви.

У Тур­ској се Ра­ма­зан са­да, пр­ви пут по­сле две го­ди­не, про­сла­вља без огра­ни­че­ња ко­ја су би­ла на сна­зи због епи­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на. Ра­ма­зан је је­дан од пет сту­бо­ва исла­ма, нај­ва­жни­ји и нај­све­ти­ји ме­сец ислам­ске ве­ре. Тур­ци се пре­ко да­на од су­фу­ра (ју­тар­њи оброк ) до иф­та­ра (руч­ка по­сле за­ла­ска сун­ца) уз­др­жа­ва­ју од узи­ма­ња хра­не, пи­ћа и ло­ших ми­сли, емо­тив­них за­до­вољ­ста­ва. Од то­га су из­у­зе­ти са­мо бо­ле­сни­ци и же­не ко­је су у дру­гом ста­њу. Пре­ма ве­ро­ва­њу, то је ме­сец у ко­јем су об­ја­вље­ни пр­ви аје­ти, сти­хо­ви из Ку­ра­на, пре ви­ше од 1.400 го­ди­на. Днев­ни пост се пре­ки­да по­сле за­ла­ска сун­ца ка­да се ор­га­ни­зу­је иф­тар, днев­ни оброк на ко­ји се по­зи­ва­ју при­ја­те­љи. Они ко­ји су у мо­гућ­но­сти при­ре­ђу­ју ру­чак и за си­ро­ти­њу. На­кон ра­ма­зан­ског по­ста је тро­днев­ни пра­зник Бај­рам (Еид ал фи­тр) ко­ји ове го­ди­не по­чи­ње 2. ма­ја.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Чијега пушка, онога и вера. Ислам затире туђу веру, газећи људска и верска права, а по Европи се шири, позивајући се на та иста људска и верска права. Чијега држава, онога и образ: Бајрам Шериф, Мубарек Олсун, поштовани суграђани муслимани!
B.Ćulafić
osle davanja autokefalnosti Ukrajinskoj Crkvi patrijarh Vartolomej gotovo da se i ne čuje. Izgubuio je poverenje medju mnogim pravoslavcima pogotovo u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koja je ubedljivo najveća. Ko da brani Svetu sofiju, Šaka Grka koji su ostali u Konstantinopolju.
Dominacija muslimana
Vise puta sam bio u istanbulu. Tamo na svakom koraku postoje dzamije.Ako se dobro sećam preko puta je monumentalna Plava dzamija. Muslimani imaju dovoljno mesta za klanjanje , ali Erdogan sada, kao nekad sultan Mehmed II zeli da pokaze dominaciju muslimana nad hriscanima.
Analiticar
Pitam se sta bi se desilo da Srbi neku dzamiju u Novom Pazaru ili Prijepolju pretvore u crkvu. Ankara bi odmah prekinula diplomatske odnose sa Beogradom, pocela bi da zvecka oruzjem kao sto vec cini zbog Kosova. Ali sila boga ne moli, sta moze mala Grcka i tri hiljade Grka koji još žive u Istanbulu.
dusan1
@stolek , Za vreme Justinijana neka istorija tvrdi da Srbi nisu postojali a sigurno ih kao hrišćana u Konsantinopolju nije bilo ! A što se tiče pretvaranja džamija u crkve eto prva u 'mom' Čačku je nekoliko puta menjala 'bogoslužitelje' i bla čas džamija a čas crkva a da ne pominjemo da sada od nekoliko džamija nema ni jedne ne samo u Čačku nego ni u većim gradovima gde ih je nekad bilo i desetinu ! A očigledno narod više posećuje bogomolje nego muzeje !
Sergej Vozdovic
@stolek Komentar vam je namerno promasena tema i provokacija. Niko nece pretvarati dzamije u crkve kod nas, a sramotno je i tuzno to sto je oskrnavljen najveci pravoslavni hram sagradjen u 6. veku od strane vizantijskog cara Justinijana, rodjenig u Nisu, i necaka Justina vizantijskog grka. Turska nije imala pravnih, ni moralnih osnova za ovo skrnavljenje hrisckanskog zdanja.
Прикажи још одговора
zaliv.net
Oteto prokleto, sve to dodje na svoje. Nije slucajno sto ni jedan njihov komsija nema lepu rec za njih....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.