Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Каква се бура спрема испод „моста пријатељства”

Ванчо Михајлов, по коме је назван Бугарски културни центар у Битољу, залагао за Македонију без Македонаца, истиче историчар Тодор Чепреганов
Тодор Чепреганов (Фото: Лична документација)

Специјално за „Политику”

Скопље – Европска унија, преко званичне Софије, отвореним подметањем директних сарадника Хитлера и Мусолинија на Балкану, као и подршком неонацистима у Украјини, распламсава бес, посебно оних бораца који су крвљу гушили нацизам. Недавно је у Битољ стигла висока државна делегација из Софије, с премијером Бугарске Кирилом Петковим на челу и његовим министрима, који су отворили Бугарски културни центар, назван по фашисти Ванчу Михајлову. Ова бугарска провокација, коју jе премијер Петков назваo „мостом пријатељства” између Бугарске и Северне Македоније, изазвала је бројне реакције на политичкој и медијској сцени РСМ и додатно појачала тензије између ова два суседа.

Министарство спољних послова Бугарске издало је саопштење у коме се изражава чуђење због реакције званичног Скопља поводом отварања КЦ „Ванчо Михајлов”:

„Поново смо сведоци говора мржње против Бугарске, која је наглашена од парламентарних партија и представника јавног и академског живота. Посебно је забрињавајуће што се Бугарска и бугарски народ неоправдано изједначавају с фашизмом.” Стејт департмент и ЕУ подржавају РСМ у евроинтеграционим процесима, али остају уздржани у коментарисању овог фашистичког испада.

Ко је заправо Ванчо Михајлов и зашто је овај битољски догађај у најмању руку скандалозан? О њему говори професор Тодора Чепреганова, историчара, експерт за Други светски рат.

„Своју руководећу функцију у бугарском ВМРО Михајлов је започео одмах након убиства Тодора Александрова, лидера ове бугарске организације, и поред чињенице да постоји сумња да је он један од учесника договора о убиству Александрова са члановима бугарске владе. Његово убиство је било приказано као дело комуниста, што је Иван Михајлов у договору са бугарским владиним круговима искористио за серију ликвидација чланова левице у пиринском делу Македоније и шире, у Бугарској. Ликвидације почињу у Горњој Џумаји (Благоевград). Међу првима који су убијени по наредби Михајлова јесу Димо Хаџидимов и Арсени Јовков, руководилац Илинденске организације и уредник новина „Илинден”. Овим убиствима је ослабио македонски национални покрет уочи Другог светског рата. Године 1924/25. ликвидиране су војводе Панчо Михајлов, Евтим Цеков, Петар Чаулев у Милану, Тодор Паница у Бечу и војвода Иван Јанев Брло.

Oружане акције Ванчa Михајловa биле су усмерене против државне, војне и политичке власти Краљевине СХС, односно Југославије, тј. српске окупаторске власти и управе Вардарске Македоније. Циљ је, преко терористичких акција, држати отворено македонско питање на међународној сцени. Главни заштитник михајловистичког ВМРО-а до распуштања, 1934. године, била је званична бугарска власт”, објашњава Чепреганов.

Подсетимо, званично руководство Бугарске данас тврди да македонски народ нема свој идентитет и језик – да је, заправо, то бугарски народ, те да је македонски језик дијалекат бугарског језика.

 „За време свог деловања Михајлов се залаже за уједињену и независну Македонију – али као бугарску територију, без Македонаца, с већинским бугарским становништвом. У начину борбе примењује тероризам, ’тројке’ и ’петорке’. За време његовог руководства организација је уз дозволу бугарске владе успоставила паралелну полузваничну власт у Пиринској Македонији, претварајући је у своју војну и финансијску базу с посебним системом пореза.

Михајлов одржава блиске односе с Владом Бугарске, а имао је подршку и материјалну помоћ и од Италије. Након забране ВМРО-а 1934. године емигрира у Турску. Овде борави све до 1938. године, када му је отказано гостопримство од Кемала Ататурка, те одлази у Пољску. Своју активност у емиграцији усмерава ка фашистичким и нацистичким круговима Италије, Немачке, Мађарске и Хрватске.”

У току тридесетих година двадесетог века Иван Михајлов сарађује са Анте Павелићем, с фашистичком Италијом и нацистичком Немачком. Након неколико неуспелих покушаја атентата на краља Александра Карађорђевића од стране усташа, Анте Павелић се обраћа за помоћ Ивану Михајлову.

„Иван Михајлов у својим редовима има Владу Черноземског, бескомпромисног атентатора, ког нуди Павелићу као човека који ће без поговора извршити задатак. Резултат је познат – 9. октобра 1934. године у Марсељу је убијен југословенски краљ, заједно с француским министром спољних послова Лујом Бартуом.

С почетком Другог светског рата, до краја рата, гостује и борави у Загребу под окриљем Анте Павелића, лидера усташке фашистичке организације, и истовремено је сарадник италијанских и немачких војних служби. Неколико дана пре капитулације фашистичке Бугарске, 6. септембра 1944. године, Иван Михајлов немачким авионом долази у Софију, одакле је пребачен у Македонију, где је требало да реализује Хитлерову идеју за формирање независне македонске државе. На сусрету са истомишљеницима речено му је да је дошао касно јер су јединице Народноослободилачке војске и партизанских одреда већ завршиле посао, ослободиле су Македонију. Након тога, поново се враћа у Хрватску, уз немачку подршку, где остаје до краја рата. После капитулације Немачке емигрира у Аустрију, а затим у Италију (Рим), одакле је одржавао везу с Македонском патриотском организацијом. За време боравка у Италији делује против македонске државе у оквиру југословенске федерације, оставши доследан свом ставу да не постоје македонска нација, језик и култура. Умире у Италији.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dejan sakos
Mladji ne zanju i ne zanima ih, ali Bugari su i u Prvom i u Drugom Svetskom Ratu velika zverstva činili srpskom narodu.
Самуил Вићентијевић
Ма браво, коначно! Браво! Да је неко без устезања проговорио! И шта је ЕУ и кога подмеће као хероје - колаборанте и следбенике нацизма! И свако ко подржава ставове те и такве ЕУ непосредно подржава њихове историјске подметачине.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.