Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индустрија видео-игара приходује 125 милиона евра

У Србији је у сваком тренутку отворено око 140 радних места. То нису само програмер и уметници већ и разни други стручњаци
(Фото А. Васиљевић)

Укупан приход индустрије видео-игара у Србији је 125 милиона евра и у њој тренутно ради 130 компанија. Главни развојни центри код нас су у Београду, Новом Саду и Нишу, показују подаци из најновијег извештаја Српске асоцијације индустрије видео-игара.

Кристина Јанковић Обућина, извршна менаџерка Српске асоцијације индустрије видео-игара, каже да наша гејминиг индустрија запошљава 2.200 стручњака из различитих области, а 30 одсто запослених су жене, што Србију сврстава у прву државу у Европи по овој статистици.

Развоју индустрије видео-игара на глобалном нивоу највише помажу државни фондови посвећени финансирању младих тимова и гејминг пројеката. Каква је ситуација код нас?

– Код нас и даље не постоји фонд посвећен развијању гејминг пројеката, али постоји неколико фондова на које могу да се пријаве и гејминг стартапи. Већина оних који су на почетку финансирају пројекат из личних средстава или, уколико се боље припреме, обезбеде инвестиције гејминг издавача. Државе које су увеле фондове за развој игара, попут Немачке и Италије, или друге видове пореских и осталих олакшица за пословање, виделе су знатан број нових игара, тимова и извоза овог изузетно траженог дигиталног производа. У Србији је у сваком тренутку отворено око 140 радних места. То нису само програмер и уметници већ и разни други стручњаци – за монетизацију, дизајн звука, продукцију. Наши чланови ове године отвориће укупно 450 нових радних места – каже Кристина Јанковић Обућина.

Само у протеклој године видео-игре настале у Србији преузете су или купљене чак 370 милиона пута. На питање које видео-игре из Србије су најпопуларније она одговара да, као и у глобалној гејминг индустрији, велики број играча игра на мобилним телефонима. Један од најуспешнијих спортских наслова је свакако „Top eleven” београдске компаније „Нордеус”, а у другим жанровима се издвајају „Wока Wока” и „Viola’s quest” студија „Тwо desperados”, потом нишки „Peaksel” с десетинама милиона преузимања дечјих и „puzzle” игара.

Марко Димитријевић, директор маркетинга нишке гејминг компанијe „Созап”, сматра да ће српска гејминг сцена, да би наставила да се развија и напредује, морати да прати светске трендове у индустрији видео-игара као што је то чинила и до сада.

– Светско тржиште је све веће, тако да очекујем да ће још људи ући у ову индустрију као једну од перспективнијих грана бизниса код нас. Очекујем појављивање још тимова који ће развијати мобилне видео-игре. Долазак светски познатих компанија у Србију говори нам да у овој индустрији заиста имамо квалитетног кадра, али је још битније што ће те компаније које сада послују у Србији довести своју пословну културу и знање, што ће позитивно утицати на цео гејминг екосистем код нас – каже Димитријевић.

Индустрија видео-игара је једна од најбрже глобално растућих индустрија, којој је, са садашњих готово 180 милијарди долара прихода, пројектован раст до скоро 270 милијарди долара у 2025. години.

Када је „Мајкрософт” почетком године преузео један од највећих и најпознатијих студија за израду видео-игара „Activision Blizzard” за чак 68,7 милијарди долара, многима је постало јасно о коликој снази и потенцијалу индустрије је реч. И индустрија видео-игара у Србији годишње бележи раст од око 20 одсто.

Последњи велики догађај одиграо се прошле године када је најуспешнију српску гејминг компанију „Нордеус” купила америчка компанија „Таке-Тwо” за 378 милиона долара.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.