Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На данашњи дан пре 42 године умро доживотни председник СФРЈ Тито

Тито у свом кабинету (Фотодокуменатција Политике/С. Крагујевић)

Пре 42 године, 4. маја 1980. године, у Љубљани, умро је Јосип Броз Тито, вишедеценијски неприкосновени лидер социјалистичке Југославије, прослављени ратни командант, оснивач Покрета несврстаних.

На позицији генералног секретара Комунистичке партије Југославије (КПЈ) налазио се од 1939. године (од новембра 1952, односно Шестог конгреса КПЈ, званични назив је био Савез комуниста Југославије). Формално, од 1943. до 1963. био је председник Владе Југославије, а потом председник државе.

Рођен је у Кумровцу, у Загорју, у мешовитој хрватско словеначкој породици маја 1892. године. Иако је познато да то није тачан датум, током његове владавине као дан рођења обележаван је 25. мај, под називом Дан младости. Прослављан је низом манифестација, чија је кулминација био велики слет одржаван на стадиону ЈНА, у складу са широко негованим култом личности.

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом светском рату, извесно време и на српском фронту. По његовом сведочењу, тај период делом проводи као заточеник у Петроварадинској тврђави. У Галицији, у борбама с руским трупама, рањен је и заробљен 1915. године, па је крај Првог светског рата, односно избијање револуција фебруара и новембра 1917, дочекао у Русији.

У његовим званичним биографијама, после Другог светског рата, навођено је да је учествовао у Октобарској револуцији, подсећа Танјуг.

Тито са супругом Јованком на Тјентишту (Фотодокументација Политике)

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920. Убрзо се прикључује Комунистичкој партији. Синдикалним радом бавио се и раније. Године 1937. избија на челну позицију унутар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића (Јосип Чижински), претходног лидера те партије.

Радио је и школовао се, 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Било је то време најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре, и комунистичке интернационале, када је ликвидиран знатан број и југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска Југославије). Био је то ако не најјачи, онда сигурно један од кључних покрета отпора у Европи. Из рата је изашао као легендарни вођа. Од другог заседања АВНОЈ-а, новембра 1943, носио је звање маршал Југославије.

На челу Југославије налазио се пуних 35 година.

Титов гроб у Кући цвећа (Фото Д. Јевремовић)

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су и комунистичку револуцију, током и након рата, током које су, између осталог, у спровођењу револуционарне „правде” нестале и десетине хиљада некомуниста, под видом „борбе против сарадника окупатора”.

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија, којом је осуђен он и КПЈ. У тешким околностима, одолео је снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вешто балансирао између источног и западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Током педесетих година, Југославија је отуда добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима, током процеса деколонизације, имало велики значај. Његова улога у том Покрету, у познијој фази, посебно је упамћена по доследном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељених чланица.

Споменик Титу у Музеју 25. мај (Фото Д. Јевремовић)

У унутрашњој политици, стицајем разних околности, несумњиво и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ – Устав из 1974. године. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина у Председништву државе показао се као нерешив проблем када се СКЈ распао јануара 1990.

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовао је више од 200 високих личности из целог света, што је несумњиво показатељ његове сасвим посебне историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.

Социјалистичка Југославија надживела га је свега десетак година.

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Само да приметим
Обиље критика (а, боме и клевета) према: комунистима, Југославији, Титу... И то све од стране про-западно-оријентисаних или од стране националиста. Међутим, ни једна опција није успела ни да "добаци" дотле, а камоли надмаши. Без намере да идеализујем: Титов мандат је трајао 35 год. Њега нема 40 год. Докле ће националисти (и преостали) за своју неспособност да криве њега...?
nikola andric
On svakako nije mogao da napise Ustav posto nije znao ni srpski ni hrvatski. Kako bi onda mogao de pise kao sto govori? Dakle za njega su drugi pisali Ustav i proglasili za dozivotnog presednika. To pak Putinu nije potrebno posto on govori ''knjizevni ruski'' te sam moze da pise Ustav.
Budimir
E lako vam je pluvati po njemu sada kada ga nema , vi koji ga znate samo po propagandi anti-komunizma . Ja koji sam ga video vise puta izbliza , koji sam se rodio i ziveo pod njegovom "diktaturom" samo sve pohvale . Nisam bio komunista i tvrdim da se u Jugoslaviji - Srbiji , nikada vise nece tako lepo i sigurno ziveti . Srecan sam sto sam bio Titov pionir . Cime i s'kim se dicite danas ?
Прота Матеја
И ја сам доживео његово доба и његова ме смрт није ни мало погодила. Ништа он није створио већ је узео од оних који јесу. Наводно био против Стаљина али му није сметао комунизам већ то што није хтео да неко други буде главни. Пушио томпус и носио лепа одела док је пропагирао да смо сви једнаки. Није са као патријарх Павле возио трамвајем или ишао пешке. Толико је "веровао" својим поданицима да је одлучио да влада доживотно и да не може један човек да га замени. Смејурија.
Aleksa Petrovic
Будимире, ви сте вероватно онда мој вршњак. И ја се добро сећам тог периода и тада сам живео као одрастао човек. Рекосте да је то била диктатура под навидницама. Е да је тада неки овинар стидљиво написао'' мислим да друг Тито овога пута није био управу'' тај новинар не би више могао да ради ни на мешалици за бетон. тада је била измењена и песма ''Тамо далеко'', вино Цар Лазар је морало да постане Косовско црно, а да не причамо о случају проф. М.Ђурића и осталих са Правног факултета!
Прикажи још одговора
Бата
Титовска држава је у пракси довршила све планове и започете идеје Аустроугарске према распарчавању и слабљењу Срба. Парчање српског народа и српског простора наметнутим границама, измишљање и подршка новокомпонованих нација. Усташтво је било брутална психопатска варијанта, а титоизам релативно мање брутална али перфидна варијанта аустроугарског антисрпства, и једно и друго су били само наставак и довршетак оног шта је започето током АУ царства.
Земунац
Како нама Србима увек треба неки Вођа (Вожд, Господар). Док је жив певамо му, славимо га, дижемо му ''храмове'', али када умре за све оно што нам се десило лоше наравно кривимо Вођу. Од Књаза Милоша, па до Тита набројте све оне којима нешто замерамо да су учинили на штету Срба, на штету државе, а највише на нашу личну штету као да су нам завиривали у кућу, собу, кревет. Док је био Тито ипак признаћете да је расподела богатства била праведнија, него пре, а камо ли после. А незадовољних увек има.
Земунац
@Pravedna raspodela? Моје обе бабе су остале удовице са по двоје мале деце. Један деда је умро 1943. од туберкулозе, а други 1944. од реуматског обољења срца, а оба су зарадили то радећи као занатлије у ''предивним условима'' у краљевини. Обе самохране су децу ишколовале, а моји родитељи све стекли својим радом. Када се ради о селу знам породице, које су биле сеоска сиротиња, а направили имање под Титом, а све радећи и не чекајући да нешто падне с неба. Зато пустите те приче о морању да се оде.
Pravedna raspodela?
Deda po majci je sagradio kuću 1930-ih. Selo je bilo bez vodovoda, struja tu i tamo. Živelo se isto pre i za vreme Broza. Otac je rano umro zbog loših uslova rada. Obećavali su mu stan koji nije dobio. Samohrana majka je sa mnom i bratom živela u bedi kao podstanar. Bez stana, posla i nade, brat i ja smo morali u svet, kao i par miliona istih kao i mi samo do 1980. Broz je živeo u dvorovima a njegovi po vilama na Dedinju isl. Gde vi tu vidite "pravednu raspodelu bogatstva"? Pravednu za Broza?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.