Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глобалне кризе прете да угрозе снажан опоравак Србије након пандемије

(Фото Pixabay)

Привредни раст Србије успориће се ове године под утицајем више глобалних криза, укључујући и рат у Украјини, а према пројекцијама Свестке банке (СБ), раст бруто домаћег производа (БДП) у 2022., биће 3,2 одсто, иако су ранија предвиђања указивала да ће стопа раста износити 4,4 одсто, наводи се у данас објављеном Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан. Србија се у великој мери опоравила од пандемије коронавируса, остваривши у 2021. раст реалног БДП-а од 7,4 одсто, подстакнутог снажном приватном потрошњом и инвестицијама, међутим, како је указано, последице рата у Украјини негативно се одражавају на извоз из Србије, као и на стране директне инвестиције, дознаке и приходе од туризма.

У извештају се наводи да ће Србија одржати макроекономску стабилност упркос наглашеним негативним ризицима који би се могли остварити у 2022. Инфлација је већ у порасту, а може се очекивати и њено даље убрзање, баш као и у другим државама Источне Европе, услед повећања цена хране и енергената на светском тржишту.

Фискални дефицит би могао бити виши од пројектованог због успоравања привредног раста и потребе за већом јавном потрошњом у форми субвенција и гаранција као подршке предузећима из сектора електричне енергије и гаса која су погођена кризом.

„Очекује се да ће привреда Србије на средњи рок остваривати стабилан раст од око три одсто годишње, што је слично стопи раста забележеној пре пандемије”, казао је директор канцеларије СБ у Србији Никола Понтара. Према његовим речима, ти изгледи превасходно зависе од спољашњих чинилаца, као што су рат у Украјини и глобална енергетска криза, али и од брзине којом Србија буде спроводила унутрашње реформе са циљем финансијске консолидације својих јавних предузећа.

„СБ остаје посвећена подршци да Србија прође кроз овај период и у сарадњи са Владом Србије ми смо финализирали нови оквир партнерства који ће бити одобрен следећег месеца у Вашингтону, а покриваће период од 2022. до 2026. и имамо износ од милијарду долара које улажемо, а циљ је да подржимо зелени раст и пружење инклузивних услуга”, казао је Понтара, преноси Бета.

Како је наведено у извештају СБ, слично као и у случају Србије, пројекције раста кориговане су и за све друге земље Западног Балкана.Према новим анализама, стопа раста ће у овом региону у 2022. износити 3,1 одсто, а економским изгледима региона прете озбиљни негативни ризици, упозорила је СБ.

Ширење сукоба у Украјини или дуготрајан рат, могли би додатно да отежају глобалну трговину и доведу до раста цена енергената и хране. Подсећа се да је раст БДП-а у овом региону достигао стопу од 7,4 одсто у 2021., након пада од 3,2 одсто у 2020. Повратак на пут раста био је праћен отварањем великог броја нових радних места, а тражња за радном снагом допринела је смањењу сиромаштва у свих шест држава Западног Балкана.

Стопа запослености на Западном Балкану порасла је у 2021. на историјски највиши ниво од 45,8 одсто, првенствено вођена опоравком запослености у Србији и на Косову, навела је СБ. Главни покретач раста био је изузетно снажан опоравак потрошње, чему су допринели фискални подстицаји, ослобађање потиснуте тражње и попуштање ограничења кретања особа и путовања.

„Упркос снажном опоравку од пандемије, Западни Балкан се сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава рат у Украјини, а међу њима су раст цена енергената и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размене и инвестиција”, рекла је директорка СБ за Западни Балкан Линда Ван Гелдер.

Она је истакла да ће земљама Западног Балкана бити потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021., између осталог и на пољу смањења сиромаштва.

У извештају се наводи да на Западном Балкану не може бити одрживог раста без структурних реформи у циљу подизања продуктивности, јачања конкуренције, улагања у људски капитал и унапређења управљања. У овом неизвесном окружењу, привредни раст подстакле би мере за смањење регулаторних трошкова за привреду, повећање тржишне конкуренције, подршку учешћу свих грађана на тржишту рада и јачање независности јавних институција, навела је Светска банка.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

John
Srbija će skroz da propadne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.