Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Џеј Пи Морган” je „трепнуо” кроз сунчане наочаре

Да ли је америчка мегабанка превидела крајње сумњиву матрицу трансакција којом је „Реј-Бан” оштећен за око 272 милиона долара
Пропуст бацио сенку на пословање чувене банке (Фото: EPA-EFE/Andy Rain)

Удео америчког долара у глобалним финансијским трансакцијама у трећем кварталу 2021. године, пре него што су западне санкције против Русије унеле сумњу у поузданост приступа валути САД, снижен је испод 59 одсто. То је пад у односу на 62 процента почетком 2020. и 65 одсто пре седам година. Иначе, тај темпо опадања (доминације долара) убрзан је у последњих неколико година. Тенденција је још драматичнија када се узме у обзир да недавнo јачање долара маскира оштар пад његовог статуса (глобалне) резервне валуте промена, која се, чини се, интензивирала од трговинског рата САД с Кином 2018. године. Ова суморна процена глобалног статуса долара потекла је ових дана из пера аналитичара америчке мултинационалне инвестиционе банке „Џеј Пи Морган”, највеће светске банке по тржишној капитализацији и пете по укупном иметку у активи, вредне око 3,831 билион долара. Пословично загледана у стратешка кретања финансија широм света, „Џеј Пи Морган” одскора емитује злогласне сигнале водећим актерима западног света, па тако и Европској унији. Наиме, средином априла та, по оцени финансијских власти САД, „системски важна банка”, прогнозирала је да ће се цена барела северноатлантске нафте („брент”) попети на око 185 америчких долара, уколико ЕУ убрзо уведе енергетске санкције Русији. За разлику од најутицајнијих центара политичке моћи Запада, који увелико заговарају оштар отклон од фосилних горива, „Џеј Пи Морган” ових дана инсистира да, ако жели да избегне драматичну и дуготрајну енергетску кризу, свет мора да уложи најмање 1,3 билиона долара управо у експлоатацију нафте и гаса.

Када „Џеј Пи Морган” изађе са оваквим финансијским упозорењима, глобалне берзе сместа реагују. Углед ове универзалне банке, једне у саставу америчке банкарске „велике четворке” (уз „Бенк оф Америка”, „Сити” и „Велс Фарго”), још делује неприкосновено. Међутим, међународна берзанска и шира јавност однедавно су суочене са извесним примерима пословне праксе банке „Џеј Пи Морган” који наизглед бацају сенку на њен статус углађеног послодавца (с преко 270.000 запослених широм света) и поузданог финансијског ослонца широкој палети бизниса.

Наиме, „у кући” ствари изгледа нису сасвим блиставе.

„Понашају се према нама као да смо деца која неће да раде домаћи задатак. У ’Џеј Пи Моргану’ нико ником не верује. Надређени сумњају да подређени обављају свој посао, сем ако нису у прилици да их непрекидно надгледају по канцеларијама”, навео је ових дана један од запослених у пријави коју је објавио банкарски портал „Банкинг дајв” из Вашингтона.

Да провери колико су запослени „Џеј Пи Моргана” приљежни на својим свакодневним банкарским пословима, менаџмент одскора прати кретање својих радника преко картица којима пријављују долазак и одлазак са посла. Ова пракса постала је рутина откако је с јењавањем пандемије врх „Џеј Пи Моргана” објавио правилник за повратак запослених на рад у фирми. Наиме, како је Џејми Димон, извршни директор банке, обавестио акционаре и запослене, половина глобалне радне снаге „Џеј Пи Моргана” мора да се врати у канцеларије, на пуно радно време, 10 одсто моћи ће да настави да ради на даљину, а преосталих 40 одсто могу да наставе с „хибридним распоредом” (одређени број дана у фирми, мањи део с радом однекуд).

„Ко сад с платног списка ’Џеј Пи Моргана’ колико доприноси успешности њених глобалних банкарских послова, постало је тема надређених и подређених. Поједини руководиоци сектора преплашени су насмрт да ће контрола радника с врха пирамиде ухватити да се њихови службеници не понашају сто одсто у складу са овим правилником, а има примера и панике”, преноси америчка мрежа Си-Ен-Би-Си.

Контрола ефикасности запослених ових дана је шкакљива тема у „Џеј Пи Моргану” и из других разлога. Велелепно седиште банке у Њујорку задесила је тако пред крај априла неочекивана ноћна мора због тајанственог превида тешког 272 милиона америчких долара. Наиме, огранак чувеног француског произвођача наочара за сунце (и читање) „Реј-Бан” предао је тужбу надлежном суду на Менхетну против банке „Џеј Пи Морган”. Према „Essilor Manufacturing (Thailand) Co.”, банка је од септембра 2019. године била упозната да се на рачуну „Реј-Бана” у филијали те банке у Њујорку одвија „крајње сумњива матрица финансијских трансакција” и да није реаговала на „црвене заставе”. Тужилац наводи да су „из чиста мира” кроз тај рачун „Реј-Бана” уместо уобичајених исплата у вредности од око 15 милиона долара, почеле одједанпут да излећу вртоглаве суме новца, и то у крајње несвакидашњим заокруженим доларским сумама, на пример, и до 100 милиона долара одједанпут. Дотични новац се, тврди оштећена страна, кретао ка рачунима регионалних банака фиктивних компанија на појединим „порески високоризичним глобалним адресама”. Све у свему, са конта „Реј-Бана” у Њујорку испарило је наводно око 272 милиона долара. У крајње дискретној и мукотрпној глобалној потери оштећени је доста тог новца повратио, наводи агенција Блумберг. С тим да се још не зна где се дело 100 милиона долара „Реј-Банових” пара. Финансијски огранак француске фирме сада од чувене банке тражи одговарајуће обештећење пред судом.

Да ли су наводи тужбе тачни, и ако јесу, како се „Џеј Пи Моргану” могао десити овакав превид, утврђиваће засигурно интерна и судска истрага у којој је понашање запослених тек једна од ставки. Успут, aкције „Џеј Пи Моргана”, лидера у банкарској индустрији по тржишној вредности и профиту, пале су ове године за 17 одсто и заостају за вредностима акција већине такмаца у последњих 12 месеци. „Случај Реј-Бан” је ту само трептај.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.