Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Професор Машинског факултета открива тајне свемира

У 27 километара дугачком подземном комплексу у близини Женеве, научници од 1953. окупљени у ЦЕРН-у, покушавју да утврде најситније честице од којих је састављена васиона, а пре четири године придружио им се и др Горан Младеновић, са Универзитета у Београду
Никола Ђикић, Данијел Велимировић, Горан Младеновић и Марко Миловановић (Фото: лична архива)

Има тек 39 година и један је од успешнијих српских истраживача, који са најумнијим инжењерима и научницима са разних страна планете учествује у највећем и најскупљем истраживачком пројекту разоткривања мистерије настанка универзума и открићу од чега је саздан. Чини то у оквиру чувене Европске организације за нуклеарно истраживање, познате по француској скраћеници ЦЕРН. Зајечарац, професор Машинског факултета у Београду, др Горан Младеновић, већ је четири године у највећој међународној истраживачкој екипи. Са којом ради на једном од четири главна експеримента у акцелератору, Великом хадронском сударачу, направљеном на око стотину метара испод земље, у пограничном подручју Швајцарске и Француске. Ванредни професор на Катедри за производно машинство недавно је осмилио и у главном граду Србије изградио техничко решење за надоградњу једног од поменутих експеримената, такозваног АТЛАС детектора.

У 27 километара подземних тунела у близини Женеве научници из ЦЕРН-а још од 1953. године покушавају да утврде најситније честице од којих је састављена васиона. Уз помоћ акцелератора којима убрзавају честице у супротним смеровима готово до брзине светлости, како би се судариле, симулирају услове какви су били неколико делића секунди након великог праска из ког је настао свемир. Како за наш лист објашњава др Младеновић управо анализом тих распршталих, залуталих честица после огромног броја судара научници разоткривају како су, уствари, настали основни елементи, атоми и молекули од којих је касније саздана читава наша природа. А Горан Младеновић томе даје допринос и део ЦЕРН-ове екипе постао је, каже, посредством друга из детињства, др Марка Миловановића, техничког координатора и заменика вође пројекта једног од АТЛАС под-детектора. Не крије да му је требало доста труда да дође до прилике да учествује на једном оваквом пројекту. Али истиче да је тај успех резултат тимског делања и узајамног поверења, упорности и марљивог рада, као и талента.

– Марко је почео сарадњу са ЦЕРН-ом још од 2009. године, када је био докторант на Јожеф Стефан Институту у Љубљани, а мене је укључио у истраживање 2015. док је радио на Универзитету у Ливерпулу у Великој Британији, где сам дао допринос у оквиру дела експеримента који је био везан за моју докторску дисертацију. Идеја за сарадњу у ЦЕРН-у потиче опет од Марка који је одувек желео да прикључи што више сарадника из Србије на коме год пројекту радио. Откако је постао заменик вође пројекта на коме радимо, активно је трагао за сарадницима на наша три највећа универзита, београдском, нишком и новосадском, како би помогао квалитетним стручњацима и вредним студентима из земље да покажу своје знање, инвентивност и Србију учине што видљивијом у светским научним оквирима. Поред нас двојице у тиму је присутан и Никола Ђикић, студент Електронског факултета у Нишу, који на нашем пројекту ради као програмер, а у анализу података је, такође, био укључен и студент Факултета техничких наука у Новом Саду, Данијел Велимировић – истиче Горан Младеновић и додаје да наши стручњаци у ЦЕРН-у имају исти третман као сви остали.

У ЦЕРН-у је запослено око 2.500 особа, уз које још десетак хиљада експерата широм света ради путем интернета, који је, наглашава Младеновић, у свом данашњем облику практично и осмишљен у тој организацији. Одлазак у центар за нуклеарно истраживање неопходан је када инсталирају и пуштају детектор у рад, решавају пратеће проблеме и редовно одржавају опрему. А да би одржали позитиван и креативан дух сарадње ови сарадници се састају и на колаборационим институтима и универзитетима широм Европе, када дискутују о постигнутим резултатима, решавају проблеме и предлажу идеје за будуће надоградње и пројекте.

– Наш српски тим је само један мали део огромне АТЛАС екипе у којој свако има свој допринос, а сви исти циљ и сви сарадници дају свој максимум да га достигнемо. Срећан сам што имам прилику да будем део једне такве сарадње и поносан што сам некада само гледао документарце о настанку универзума и великом праску, а данас и учествујем у тим истраживањима. То је готово па нестварно – искрен је проф. Младеновић.

Додаје да је пуноправно чланство Србије у ЦЕРН-у, од краја 2018, омогућило нашим представницима да равноправно учествују у одлукама организације о коришћењу средства из буџета, али и да овдашњи студенти и млади истраживачи добијају још боље уговоре и прилике за напредовање. То је отворило светска врата и српској привреди да у већем обиму учествује на пројектима, па су овдашње фирме у могућности равноправно да учествују на тендерима које расписује ЦЕРН.

– Мислим да тај потенцијал још није довољно искоришћен, па се надам да ће текстови попут овог помоћи да се то промени – истиче Младеновић.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
A ja cu vam reci najvecu tajnu univerzuma, kako preziveti sa platom od 300 Evra.
Fizicar
Moja je hipoteza da osnovne cestice verovatno nemaju masu vec samo brzinu - koja se ne moze meriti. Proverite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.