Крај ере јефтиног новца у САД – повећана референтна каматна стопа

ВАШИНГТОН – Америчке Федералне резерве (ФЕД) подигле су референтну каматну стопу за пола процентног поена, што је најагресивнији потез централне банке САД до сада у њеној борби против инфлације која је достигла 40-годишњи максимум.

Кључна каматна стопа на федерална средства повећана је на распон од 0,75 до један одсто, а на берзи се тренутно процењује да ће до краја године она бити подигнута на 2,75-3,0 процента, према подацима ЦМЕ групе, извештава Си-Ен-Би-Си.

„Инфлација је превисока и свесни смо тешкоћа које изазива. Крећемо одлучно у њено обарање”, изјавио је председник ФЕД-а Џером Пауел у среду увече на конференцији за новинаре након дводневне седнице централне банке.

Он је, како наводи амерички медиј, у неуобичајено директном обраћању „америчком народу”, истакао терет инфлације који трпе људи са нижим приходима, поручивши у том контексту да је ФЕД чврсто „посвећен обнављању ценовне стабилности”.

То ће, према његовим речима, вероватно значити вишеструко повећање стопе за по 50 базних поена у наредном периоду.

Пауел је казао би повећања камате за 50 базних поена „требало да буду на столу на следећих неколико састанака”, али је одбацио спекулације о агресивнијим потезима, пренео је Танјуг.

„Седамдесет пет базних поена није нешто што Комитет за операције на отвореном тржишту активно разматра”, рекао је он, док су процене на берзи снажно нагињале ка подизању стопе за три четвртине процентног поена у јуну.

Поред повећања камате, централна банка је наговестила да ће почети да смањује имовину у свом билансу који је достигао девет билиона долара, што је резултат ФЕД-ове куповине обвезница ради очувања ниских камата и обезбеђења новчаног тока кроз привреду током пандемије.

Међутим, раст цена приморао је ФЕД на драматично преиспитивање монетарне политике.

Почев од 1. јуна, ФЕД ће смањити биланс за 30 милијарди долара државних обвезница и 17,5 милијарди долара хипотекарних хартија од вредности, а након три месеца ће појачати смањење на 60 милијарди долара за државне обвезнице и на 35 милијарди долара за хипотекарне хартије.

Учесници на берзи су очекивали оба поменута потеза централне банке, али је упркос томе инвестициона активност на тржиштима капитала била изразито волатилна од почетка године. Инвеститори су се ослањали на ФЕД као на активног партнера у обезбеђивању доброг функционисања тржишта, али је скок инфлације наметнуо пооштравање монетарне политике.

Цене акција на Вол Стриту су ојачале након ФЕД-овог саопштења, док су се приноси на америчке државне дужничке хартије повукли са ранијих максималних нивоа.

Пауел је такође навео да је америчка економија веома јака и добро позиционирана да поднесе строжу монетарну политику.