Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова порука Грете Тунберг: Слушајте најрањивије, не само науку

(EPA-EFE/PAUL WENNERHOLM)

Шведска активисткиња Грета Тунберг је само неколико месеци пре него је стигао коронавирус, заједно са колегама активистима организовала „марш милиона” - вероватно највећи климатски протест у историји. Онда је стигао Ковид-19, затварања и због пандемије окончани су школски протести названи „Петком за будућност”, а које је Тунберг покренула и проширила по целом свету. Као што су државе парализоване због вируса короне тако је и њен покрет. Пандемија није била само физички ударац организацији која се у потпуности ослањала на замах постигнут уличним протестима. Многе од укључених активиста то је такође лишило места где могу изражавати заједнички страх: оно што деца данас називају „климатском анксиозношћу”.

Планета се можда затварала, али Гретин свет се отварао, истиче у опширном чланку Политико. Према интервјуима с њених 10 најближих сарадника и колега активиста, оно што је сада 19-годишња Грета чула током тих тихих, интроспективних месеци њу је променило и убрзало еволуцију онога на шта су дотад била усредсређена њена настојања.

Како је помама за вакцинама нагласила глобалне разлике, Грета се бацила на борбу за равноправност у приступу цепивима - у једном тренутку запретивши бојкотом климатских преговора COP26 у Глазгову, осим ако земље не буду могле да учествују на равноправан начин. Тада је влада Уједињеног Краљевства одговорила на захтеве земаља у развоју увођењем програма вакцинације за делегате и Тунберг је присуствовала конференцији. Она је рекла, у новембру 2021. пред окупљенима на састанку, да климатске промене подстиче систем заснован на идеји „да неки људи вреде више од других”. „Наивно је мислити да би се проблем могао решити коришћењем истих старих метода, а не решавањем темељних узрока. COP26 је био неуспех'', рекла је и вратила се у школу.

Грета се са 15 година винула међу звезде једноставним позивом да „слушамо науку”, а сада њена порука гласи „слушајте најрањивије - и помозите им да изграде поштену будућност коју траже”. Све је започело појавом вируса корона, затварања и преласком на Зум састанке, који су променили нешто темељно у покрету Грете Тунберг. Како су настали од локалних маршева у Европи, групом су доминирали белци, северни Европљани који су били мање забринути за садашњост него за будућност. Међутим, одједном су се сусрели лицем у лице с активистима из целога света за које су климатске промене биле стварне, хитне и непосредне.

Борећи се против потпуно другачијег скупа проблема на местима попут Уганде, Филипина или Индије, они су имали потпуно различите идеје о томе шта значи борба против климатских промена и били су спремни да своје богате, беле пријатеље упозоре на њихово незнање.

Диша Рави, активисткиња из Индије, рекла је да су она и други из сиромашнијих делова света били узнемирени колико њихови нови пријатељи не разумеју стварност свакодневног живота с климатским променама. Како је рекла, еколошки покрет је био „прилично бео” и ни Гретин није био изузетак.

Чак је и назив „Fridays For Future” - који је Тунберг осмислила као хаштаг док су њени школски протести још увек били само мали скупови испред шведског парламента - био погрешан. За већи део светске популације, климатске промене нису нешто о чему ће бринути у будућности, већ нешто што је брига – сада.

Активисти с јужне хемисфере и из аутохтоних заједница основали су групу под називом МАПА - „Most Affected People and Areas”, у преводу „Најпогођенији људи и подручја” - и одлучили да се „Fridays For Future” треба преобликовати ако ће они и даље бити део покрета. Организовали су „тренинге деколонијализације” за своје колеге активисте, којима се Тунберг придружила.

Тунберг је све упијала као сунђер. Почела је све више да учествује у групама за расправу. „Разумем”, рекла је Тунберг током једне расправе о ауторитарном закону на Филипинима. „Да бисте се борили за климатску правду, морате имати демократију”.

Семе Гретиног преласка на заговарање социјалне правде присутно је вероватно од самог почетка њеног активизма, који је, како се истицало, подстакнут осећајем да су она и остатак њене генерације издани: С обзиром на узрок и последице климатских промена, зашто одговорне одрасле особе - родитељи, учитељи, политичари - нису чиниле више? Зашто нико није паничио?

У раним тинејџерским годинама, Тунберг се разболела. Престала је да једе и говори. Активизам је, рекли су и Грета и њени родитељи, био њен спас. То је уједно био и процес проналажења и повезивања с људима који пате од сличних страхова и деле њен став да су, у завршници, климатске промене морално питање: исправно и погрешно - или како је рекла, црно-бело.

Једна њена рана прекретница у размишљању, како наводи Политико у тексту, догодила се током њеног путовања у Сједињене Државе 2019. Грету је генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао да говори на самиту у Њујорку. Она је уместо авионом са оцем прешла Атлантик на позајмљеној спортској једрилици.

Џејми Хен, који за себе каже да је остарели омладински активиста и који је Грети помогао у организацији распореда тих дана, присетио се да је био изненађен колико је Гретин приступ био у супротности с врло расно освешћеном политиком америчког покрета младих за заштиту животне средине.

Тада на састанку с председницом Представничког дома Ненси Пелоси у Конгресу, Тунберг је седела поред Токата Ајрон Ајс, вође младих Сијукса, чије се племе борило против изградње нафтовода. Кад је Ајрон Ајс устала да говори, показала је на слику Абрахама Линколна - белца који је био одговоран за угњетавање њених предака. Питала је зашто би требала да верује Пелоси да ће донети правду њеном народу? Ајрон Ајс је након тога села плачући.

„Грета ју је загрлила и села поред ње”, рекао је Хен. Онда када је дошло време да се сви сликају с Пелоси, „што је очито оно што је Пелоси тражила”, Грета је одбила и уместо тога остала је да утеши Ајрон Ајс.

Наредних седмица Грета је путовала по Америци у електричном аутомобилу. Обишла је са оцем гробље у Линдстрому у Минесоти, зеленом граду на језеру који себе назива „малом Шведском Америке”, који је основан 1894. и назван по шведском досељенику Даниелу Линдстрому. Тамо су уредним, добро одржаваним гробовима, обележени успешни животи људи који су лако могли бити преци Тунбергових.

Грета и њен отац су се потом одвезли у Јужну Дакоту и придружили се Ајрон Ајс у резервату Пајн Риџ да би посетили камени споменик у Ваундид Ниу, где је 300 припадника народа Лакота 1890. године масакрирала америчка војска.

Тунберг је била запањена контрастом и неједнакошћу између две заједнице које су живеле у исто време и која је још увек била постојана више од 100 година касније. Они који су видели текст књиге која излази на јесен рекли су да је Тунберг навела да су јој та 24 сата дала нови поглед на свет који се сада труди да прихвати.

Нико од безбројних активиста, политичких личности, научника или писаца који су дошли пре Грете се није пробио на начин на који је то учинила она. Њена слава донела јој је и све елементе који прате међународну активистичку суперзвезду тог калибра: наступ у Уједињеним нацијама, нагађања о Нобеловој награди за мир, језиве претње смрћу, препуцавања на Твитеру с Доналдом Трампом…

 Али, према њеној процени, све то донело је мало стварне промене. „Они позивају младе људе на овакве састанке како би се претварали да нас слушају”, рекла је на конференцији за младе у Милану у Италији уочи COP26 прошле године.

Ствари су се ипак промениле у Гретиној ери. Климатске промене су сада геополитичко питање првог реда - оно је укључено и у свет финансија и чини се да лидери попут Бориса Џонсона себе виде као предане климатске прваке - иако Тунберг то не види тако.

Гретине нове поруке о климатској правди - а то је осигурати да се терет климатских промена и борба против њих праведно подели - теже је продати у ходницима моћи него подстаћи креаторе политике да „следе науку”. У преговорима УН-а о клими, на пример, Европа и Сједињене Државе годинама су успешно стопирале захтеве сиромашних земаља за надокнадом штете узроковане климатским променама.

У међувремену, покрет се смањио. Многи млади људи који су се одазвали на Гретин детињи апел за поштеном будућношћу, удаљили су се када је покрет почео испитивати ​​што би праведност заиста захтевала. „Потпуно смо свесни да нас више нема у милионима на улицама”, рекла је пољска активисткиња Доминика Ласота.

 За Грету је искуство рада с активистима који су суочени с репресијом помогло да схвати колико је другачије бити климатски активист у различитим земљама. То не значи да се удаљава од активизма, рекли су њени пријатељи. Иако је говорила да ће отићи на факултет након што заврши последњу годину средње школе, коју је прескочила да би отишла у САД, чини се да још ништа није одлучила и да јој активизам још увек одузима велику количину времена.

Гретино залагање за климатску правду такође се поклапа са ширим разрачунавањем које се догађа унутар зеленог покрета. Енвиронментализам има историју занемаривања гласова оних најосетљивијих на климатске промене чији захтеви често нису били у центру активности. Међутим, у новије време, догађаји попут Ковида 19 и убиства Џорџа Флојда у Америци подигли су свест о неједнакости и наметнули расправу о томе штa би - или још важније, кога - еколошки покрет требао заступати. То је створило дубок и болан јаз у зеленом покрету - између и унутар група - кажу старији активисти зелених кампања.

Као што је Грета приметила, не плаћају сви исту цену за неактивност. Међувладин панел УН за климатске промене недавно је открио да отприлике половина људи на Земљи живи у околностима због којих су изузетно рањиви на утицаје климатских промена.

Ово давно предвиђено дељење света на две будућности - које је надбискуп Десмонд Туту назвао „апартхејдом климатских промена” када је Грета имала само четири године – имаће страшне последице за више од три милијарде најсиромашнијих људи на свету, ако се испуни предвиђање и глобалне температуре нарасту више од 1,5 степени. Тунберг се, како наводи Политико, нада да ће савез с тим људима моћи да изгради критичну масу која јој је потребна да би се као и иначе провукла кроз политику.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira, Malme
Ovu komediju, protiv većinske volje, finansiraju Švedski poreski obveznici preko partije njenih roditelja. Suština priče je da je rešavanje klimatskih problema veoma skupo. U nedostatku budžetskih sredstava da nešto učine, vlasti serviraju mladim ljudima kojekakve "grete" kao oblik hleba i igara, da mogu mladi ljudi malo da se izviču, dok oni i dalje ne rade ništa. A sama Greta će uskoro postati ministar u Švedskoj. Jeste da je nepismena bez osnovne škole, ali takvi su im i drugi ministri.
Petar Dozet
Kad poželiš da napraviš ekser, brzo vidiš da ti za to treba nekakav zanat...da ne govorimo o ideji da za svoju firmu napraviš "vebsajt". Ali da te negde iskoriste u politici, izgleda ne treba ništa...možda da pročitaš neki papir.
Kopčanje pozadi
Da biste se izborili sa klimatskim promenama morate imati demokratiju. Eto, vidite kako se u EU bore sa time - sve demokratično, hrana, sirovine i energija iz RF i Ukrajine, a oni sede u Briselu i štede.
Не уби, не кради, не сведочи лажно, поштуј родитеље своје, да ти буде добро у животу..!
Наука без вере спушта човека ни ниво звери - Чехов !
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Како си ми још и ти недостајала! "Позива младе..." Млади, њених година, по свету или уче или раде или траже посао. Грета је, како ствари стоје, изабрала занимање. Ко ли то плаћа? Сазнаћемо кад једнога дана позвоне порезници...
Земунац
@Joca Z. Ала сте ви наивни. Колико деце је до сада освајало награде на разним конкурсима о екологији и сличним темама, па су били у насловима само један дан и ништа више. Ова ''чудо од детета'' се вуче по насловима светске штампе и примају је светски лидери само зато што је обично дете из Шведске!? И кажете нема залеђину!?
Joca Z.
Kakve gluposti. Devojka uči redovno u školi i ona je u nebrojenim javnim diskusijama i sa brojnim ekspertima dokazala da je daleko bolje informisana i načitana od odgovornih političara. To podmetanje iza njenih leđa više govori o takvim kritičarima nego o njoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.