Одлазак код пулмолога не би требало одлагати
Нина Јанић Брусњаи, Национално удружење „Алергија и ја“
Астму имам од најранијег детињства, већ неких 39 плус година, и то алергијску астму и инхалационе алергије. Као дете релативно често сам имала нападе, боравила у болницама, али, ипак, сматрам да сам имала сасвим нормално детињство и квалитет живота. Како сам ушла у тинејџерске године, напади су се проредили, али нису нестали. С годинама се почело дешавати да добијем напад и онда када се прехладим или када сам под стресом.
С обзиром на то да имам и инхалаторне алергије (буквално сам алергична на све што зелени, пупи, цвета…) већ од фебруара почињем са терапијом за алергијски рхинитис па тако скоро до новембра. Контролом симптома алергијског ринитиса доприносим бољој контроли астме. Код мене изложеност алергенима, на пример, боравак напољу када је висока концентрација полена амброзије у ваздуху погоршава моју астму, па добијем напад. Свакодневно сам узимала редовну терапију за астму која је држала моју болест потпуно под контролом.

Али, у последње две, три године стање се променило, моја астма се променила и скоро свакодневно сам имала нападе гушења у рано јутро. Није то било страшно гушење, све се решавало брзоделујућим бронходилататором, али било је ментално исцрпљујуће. Због мале деце код куће, а и пандемије вируса корона стално сам одлагала одлазак лекару. Дуго ми је требало да досегнем „тачку кључања” и упутим се пулмологу на детаљнији преглед након чега ми је речено да је моја болест прешла у тешку астму и да сам кандидат за биолошку терапију. И тако већ шест месеци идем на ту терапију и много ми је боље, ранојутарњих гушења више нема. Због биолошке терапије и симптоми алергијског ринитиса су подношљивији. Ево, ове године једино ме очи ужасно сврбе. Нисам фан стављања капи у очи јер нисам баш вешта у томе, али докторка ми је рекла боље и то него да добијем конјуктивитис од силног трљања очију.
Судбина је тако хтела да и мој муж има инхалационе алергије. Како дође пролеће код њега крену кијавица, промуклост у грлу и свраб очију. Терапију за алергијски рхинитис, нажалост, не узима редовно. Почиње тек оног момента када симптоми постану у тој мери изражени да му отежавају нормалан живот, али чим му буде боље престане. Понекад, веома ретко, жали се да отежано дише и ја му кажем да треба да иде пулмологу јер нелечена алергијска кијавица, односно алергијски рхинитис, може на крају да доведе до астме.
Наравно, астму можете да добијете и ако немате алергијски рхинитис, али ако имате ринитис шансе да је развијете значајно се повећавају. Зато је важно да ако, рецимо, са озелењавањем, цветањем природе у пролеће или преко лета искусите симптоме као што су кијање, свраб у очима, суви кашаљ, надраженост грла, одете код лекара и урадите тест на инхалационе алергене. Уколико заиста имате инхалаторне алергије и алергијски рхинитис битно је да узимате прописану терапију, као и да је почнете на време користити. Значи, пре почетка периода цветања алергена који вам смета. Мој муж је пре неког времена добио упалу плућа (није од короне), па је коначно отишао код пулмолога који му је рекао, имајући у виду све његове симптоме, да највероватније има нелечену астму.
Наравно, било је потребно да се ураде анализе како би се та незванична дијагноза испитала, али мој супруг није више одлазио код пулмолога јер се излечио од упале плућа. Ти ретки догађаји када теже дише још не ометају његов свакодневни живот у довољној мери да се обрати пулмологу и уради неопходне анализе. Верујем да је то случај и код великог броја других људи. Сведоци смо да је број људи који имају симптоме алергијског ринитиса, односно инхалаторне алергије, из године у годину све већи. Многи од њих у вези са алергијама и другим симптомима које имају не потраже савет лекара јер сматрају да то није ништа озбиљно или немају времена и одлажу одлазак доктору док ситуација не постане неподношљива. Упорно кијање, свраб у носу и очима јесу веома непријатни симптоми и умеју да излуђују, али то није ништа у поређењу са астматичним нападом, па је заиста важно да предузмете све што је у вашој моћи да поред алергијског ринитиса не развијете и астму, а то подразумева одлазак лекару и редовно узимање терапије за алергијски ринитис. Алергије, алергијски рхинитис су много више од обичне кијавице да би их лечили (само) марамицама као што каже једна од крилатица Удружења „Алергија и ја”. Пошто сам и сама пацијент сматрам да је веома важно ширити свест о атопијским болестима које обухватају алергије, алергијски рхинитис, атопијски дерматитис и астму. Члан сам Националног удружења за помоћ и подршку особама са алергијама, целијакијом и осталим аутоимуним обољењима са ограничењима у исхрани „Алергија и ја”. То је прво удружење пацијената у Србији које се бави питањима алергија, целијакије и других болести које захтевају посебну исхрану, пружањем директне помоћи и подршке пацијентима у вези са људским и здравственим правима. Удружење „Алергија и ја” кроз свој рад и пројекте доприноси едукацији, као и унапређивању положаја пацијената. О раду удружења можете се информисати на нашој интернет страници www.alergijaija.com.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.