„Његош на Косову” пре тридесетак година

Немам обичај да из новина исецам посебно важне, занимљиве или корисне текстове, али сигурно није случајно што сам издвојила, сачувала и недавно у својој личној архиви пронашла следећи. Реч је о краткој вести с врха стране Културни живот из издања „Политике” од 22. септембра 1987. године. Нудим је овим путем читаоцима и јавности јер говори о прошлости на коју нам садашњост личи.

Она побуђује на размишљање о томе шта је чињено и шта није чињено а требало је, о одговорности оних који су одлучивали и последицама донетих одлука, о томе да ли се знало, или бар претпостављало, шта се може и шта ће се изродити из наоко малих знакова „поред пута” од пре неколико деценија. Истовремено, ваља се сетити да се и у међувремену олако прелазило преко многих малих, али опасних и упозоравајућих догађаја, и то не само у домену културе и уметности. Данас су сви сигнали злог времена јасни и гласни и не могу се превиђати – само је питање хоће ли се, може ли се и колико целисходно тим поводом деловати.

Текст вести гласи (фотокопија у прилогу):

„После две године чекања глумачка дружина позоришта ДОДЕСТ из Титограда добила је од надлежних организација Косова одобрење за турнеју по овој покрајини с представом ’Горски вијенац’ у режији Слобе Милатовића и у извођењу Жарка Лаушевића, Петра Божовића, Горана Султановића, Љиљане Драгутиновић.

Све представе се играју у портама средњовековних манастира, а после Студенице од 21. до 23. октобра посетиће се још Грачаница и Пећка патријаршија. (Д. З.)”

Бранка Оташевић,
новинар, Београд