Санкције тенисерима оснажују расизам

Забрана руским и белоруским спортистима и тенисерима да играју на великим турнирима много говори о онима који су донели такве одлуке. Шта се тиме указује санкционисанима и светској јавности? Прво, да је сваки Рус и Белорус непожељан на тлу западних земаља, без обзира на то да ли има било какве везе с руском интервенцијом у Украјини. Друго, тежина и највећа опасност таквих ничим неоправданих одлука доводе до свеопште дискриминације целокупног руског народа, а не само Путина, који им је посебан трн у оку. То показује да им није сметња само Путин, већ сваки држављанин Русије. Тиме се иде на терен чистог расизма који није заснован на боји коже, већ на верској основи. Расизам по основу верске припадности ствара најбољи терен за свеопшту мржњу свега што потиче од православља. Тражење од других православних држава, па и Србије, да на исти такав начин уводе санкције Русији јесте претња за колективни национални идентитет Срба. После тога би дошле на ред посете папе територијама које су увеле санкције Русији и постепена асимилација и тих народа и покрштавање православног света.

Запад уопште не тражи разлоге и узроке интервенције и не види како се легитимишу борци за права Украјине. Они виде, али им не смета, јер је све то усмерено искључиво против њиховог „крвног” непријатеља и њихове емоције сада су се нескривено разлиле по целом Западу. После Вимблдона, и Италија спрема забрану појединачним спортистима руског порекла да заиграју на њеном тлу. То показује да се те одлуке доносе из једног центра. То је толико срамно, необјашњиво и невиђено у историји да је било какав коментар излишан. За њих је сваки Рус неподобно биће којем треба све забранити: хлеб, вино, спорт и културу. То је геноцид без преседана у историји. Указује нам да је такав квазикултурни ниво западне хемисфере опасно наопак и искривљен кад је у стању да доноси такве одлуке против потпуно невиних лица. За њих ниједан Рус није добар и треба га протерати с њихове територије. То сада раде и с дипломатама који раде у Уједињеним нацијама. Русију ће избацити из Савета безбедности УН на посредан начин – ускраћивањем гостопримства дипломатама који треба да гласају на седницама СБ УН. Тиме ће довести до распада УН и до неминовног стварања регионалних организација и директне поделе света на два пола.

Плашим се да је већина природног блага и енергетских ресурса на оној страни где су Русија, Кина, Индија и све оне земље које су против САД. Даље се плашим да ће Русија узвратити и напасти све оне земље које користе своју територију за директно угрожавање суверенитета Русије. Неће тако дуго моћи да помажу Украјини државе као што то сада раде Пољска, Румунија, Бугарска, Словенија, без санкција од стране једне Русије. Ако мисле да удруженим снагама униште Русију, онда ће она посегнути и напасти и њихове виталне интересе и војне објекте. Константна војна помоћ неће моћи унедоглед да буде толерисана од стране Русије и она их неће више опомињати. Само ће се једнога јутра ухватити за главу када виде своје војне објекте у ваздуху. Неће им помоћи то што су чланице НАТО-а. Путин је тим државама јасно ставио до знања да се не играју, а оне то константно раде. Већ сада су прешле црвену линију и њихов заједнички подухват бацања Русије на колена неће проћи некажњено.

Мој савет свим наведеним државама, као и Финској и Шведској, јесте да се не уздају много у помоћ Америке, јер су свесне да светски рат доводи до потпуног уништења свих. Такође, сви су на Западу свесни да су угрозили безбедност Русије и да неће моћи још дуго тако лежерно да шаљу убојна средства против ње. Може им се то вратити као бумеранг. Господин Шолц и Макрон увиђају тај сценарио који би могао да наступи и надам се да ће својим разумним потезима успети да балансирају у одржању светског мира.

Симо С. Стокић,
дипл. правник