Поједине сурогат мајке у Украјини носе и бебе из Србије

С обзиром на то да је једна од ретких европских земаља чији закони дозвољавају сурогат материнство, у Украјини је сваке године око 3.200 жена „позајмљивало” материцу паровима које је природа осујетила у намери да постану родитељи. Како извештава магазин „Њујорк тајмс” процедура је подразумевала да будући родитељи преко овлашћених агенција изаберу жену у чију ће материцу бити имплантиран њихов ембрион (оплођена јајна ћелија) и која ће трудноћу изнети до краја. Неколико дана уочи порођаја, биолошки родитељи би одлазили у Украјину и сачекали порођај, а потом би њихова имена била уписана у матичну књигу рођених – уместо сурогат мајке која је донела на свет њихово дете, а цена ове „услуге” износила је између 40.000 и 50.000 долара.

Закони Украјине не дозвољавају геј паровима и сингл родитељима да користе услуге сурогат родитељства, а услов који жена мора да испуни да би могла да буде потенцијална сурогат мајка, јесте да већ има биолошко дете. Од почетка сукоба у Украјини, хиљаде парова широм света стрепе за судбину њиховог нерођеног чеда и сурогат мајке која га носи, јер су они практично „заробљени”, у ратној зони. Ове труднице би теоретски могле да избегну из Украјине и тиме спасу свој и живот нерођеног детета, али проблем је у томе што бројне земље са којима се Украјина – укључујући и прве суседе Пољску и Чешку, нису легализовале сурогат материнство, па би трудницу која би се породила у њиховој земљи третирали као мајку детета, чиме би јој била одузета законска могућност да дете преда биолошким родитељима.

Иако се не може ни претпоставити колико парова из Србије у овом тренутку са стрепњом чека да сурогат мајке у Украјини роде њихово дете, са сигурношћу се може рећи ће у ратном вихору бити рођене и српске бебе, јер је ово била једна од земаља у којој су брачни партнери из наше земље најчешће користили „услуге” сурогат материнства. Мада је у нашој земљи сурогат материнство забрањено, у Србији живи неколико стотина деце коју су родиле сурогат мајке у Чешкој, Украјини, Америци и Индији, као и малишана рођених уз помоћ „банке репродуктивних ћелија” из Данске која је највећи извозник репродуктивног материјала,  а из милоште називају их „викинг бебама”. Највећа „банка беба” налази се у универзитетском граду Архусу, а из ње свакодневно одлазе десетине кутија с репродуктивним материјалом широм Европе, а оне углавном стижу на адресе клиника које их наручују, у земљама где је то дозвољено.

Какви су прописи у Србији када је реч о сурогат родитељству? По слову породичног закона,  сурогат-родитељство је забрањено, а ако би партнери „изнајмили” и платили сурогат-мајку у нашој земљи, ризиковали би казну затвора до десет година живота, док би установа где би се ова медицинска процедура спровела платила новчану казну и до милион динара. Међутим, уколико то ураде у земљи чији закони дозвољавају сурогат-родитељство, у крштеницу детета се након рођења уписује име биолошке, а не сурогат-мајке, а Србија признаје изводе из матичних књига деце рођене у иностранству. Будући да напуштањем земље престају да важе њени закони, а у иностранству подлежемо законима земље у којој се налазимо, ако закони земље дозвољавају сурогат-материнство, ми не чинимо прекршај. По повратку у Србију, матичари само „преписују” бебину крштеницу у матичне књиге рођених по аутоматизму, као што се уписује и брак склопљен у иностранству.

Добри познаваоци међународног законодавства кажу да наш породични закон озбиљно каска за животом и напретком науке, која је омогућила родитељство бројним особама што их је природа осујетила у овој жељи и подсећају да чак ни изменама и допунама Породичног закона није предвиђено сурогат-материнство. Овај „врућ кромпир” пребачен је у Преднацрт Грађанског законика, који се налази на јавној расправи већ неколико година. Преднацртом овог законика не забрањује се плаћање ове „услуге”, већ само „накнада разумних трошкова у вези с ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде за време трудноће, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке. То практично значи да будући родитељи имају обавезу издржавања сурогат-мајке за време трудноће. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.