Под лупом порезника 13.000 грађана чија је имовина знатно већа од прихода

Пореска управа је од дана ступања на снагу Закона о утврђивању порекла имовине и посебног пореза – 12. марта 2021. до данас – идентификовала 13.000 физичких лица чија је имовина далеко већа од пријављених прихода. За ових годину и више дана порезници су обрадила податке о имовини и приходима за више од 1,2 милиона физичких лица, потврђено је јуче за „Политику”.

– Упоређивањем података о увећању имовине са пријављеним приходима, у овом тренутку је идентификовано више од 13.000 физичких лица, чији подаци заслужују пуну пажњу Пореске управе. То су они који су имали увећање вредности имовине oд преко 150.000 евра у посматраном периоду. Сходно актуелном закону услов за покретање процеса контроле је да се у претходном поступку учини вероватним да у највише три узастопне године, физичка лица имају разлику између увећане вредности имовине и пријављених прихода у износу већем од 150.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на последњи дан календарске године периода провере.

Упитани да ли је против некога већ покренут процес и каква је даља процедура одговарају да су поступци провера података о имовини и пријављеним приходима физичких лица код којих је уочена разлика између увећане вредности имовине и пријављених прихода у току. У случају да се подаци о стеченој имовини и пријављеним приходима не поклапају, покреће се процес контроле на начин прописан законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Спровођење Закона о утврђивању порекла имовине и посебног пореза, који је у надлежности Пореске управе, а на коју се плаћа посебан порез, веома је сложен и комплексан поступак и захтева време. Илустрације ради, током трогодишње примене сличног закона у Великој Британији, тамошња пореска администрација је због сложености поступања донела свега три решења, наглашавају из Пореске управе.

О резултатима активности Сектора за утврђивање порекла имовине и посебног пореза, јавност у Србији биће благовремено обавештена.

Када је реч о наплати јавних прихода из надлежности Пореске управе, тренд раста наплате наставља се и 2022. У првом кварталу ове године, наплаћено је 492,9 милијарди динара, док је у истом периоду 2021. наплаћено 439,2 милијарде динара, што представља повећање од 12,2 одсто. Уколико посматрамо по пореским облицима, у првом кварталу ове године, наплатили смо 120,7 милијарди динара бруто ПДВ-а, 55,75 милијарди бруто акциза и 212 милијарди доприноса, наводе порезници.

Потврдили су и да је за продавце на зеленим пијацама сада и уредбом регулисано да неће морати да уводе фискалне касе до краја ове године – до 31. децембра 2022. Обвезници фискализације који се баве продајом добара и услуга на пијачним тезгама и сличним објектима, изменом и допуном Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја, објављена је у „Службеном гласнику” 29. априла 2022. Према тој уредби изузети су од евидентирања промета на мало и примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја почев од 1. маја 2022, закључно са 31. децембром 2022. године, наводе из Пореске управе.