Спасите водопад Прскало

Међу многим водопадима које сам обишла диљем Србије посебно место заузима Прскало, бајковити водопад налик призору из „Господара прстенова”. Налази се на обронцима Јужног Кучаја, у долини реке Некудово. Прскало је појава коју није створио човек, већ машта природе, која је спојивши воду и кречњак створила високу купасту стену, заравњену на врху. Кроз средину заравни, из оближњег минијатурног извора, вода кроз каналић налик раздељку на „темену” стене, вијуга до њеног „чела и носа”, с којег млаз шкропећи околину, пада на тло са висине од 15 метара. И тако вечно, без престанка, а да никад не пресуши. Лети капљуцка, а зими се заледи и по мало цурка преко леденица, подсећајући на чељуст неке немани.

Не без разлога, овај принц међу српским водопадима нашао се на корицама луксузне фото-монографије „Водопади Србије”, аутора Драгована Стојадиновића Сулета из Крагујевца.

Недавно сам поново посетила Прскало и оно што сам тамо затекла оставило ме је без речи. Уместо преко реке Некудово, како сам то некад чинила, морала сам до водопада да се пењем новонасталим блатњавим шумским путем на којем су били утиснути трагови великих точкова. Једва сам извлачила ноге из глиба, да бих на крају дошла до лакат кривине и пута који даље уз брдо води у шуму, до места где се на падинама секу букве. Заглибљујући се, једва сам прешла преко земљаног бедема насталог од земље коју су на лакат кривину нагурали точкови тешких возила. У неверици сам схватила да је нанос земље већ стигао на три, четири метра од извора и каналића којим вода тече до стене и на пет, шест метара од самог водопада. Запитах се како је могуће да је неко одобрио да се на падинама, такорећи изнад водопада, секу букве, да возила тутње шумским путем и да код лакат кривине точкови земљу гурају ка извору и водопаду, да вибрације које емитују тешка возила растресају тло и саму стену, не размишљајући о томе да би једног дана еродирајући с огољених падина земља с остацима букава могла да се сурва на Прскало.

По повратку у Београд позвала сам „Србијашуме”, које су иначе надлежне за сечу букава на Јужном Кучају, а и шире по Србији. Упутили су ме на своју радну јединицу у Деспотовцу. Јавио ми се љубазни господин који ме је са пуно пажње и разумевања саслушао и био прилично затечен алармантним стањем око водопада на које сам му указала. Рекао ми је да се сеча спроводи по налогу Београда, да се обавља периодично по плану и програму. На питање да ли су у Београду упознати са ситуацијом на терену и да ли барем они из Деспотовца икада пре сече букава излазе на терен, одговорио је да одавно није био на терену, да разуме моју забринутост и да ће ових дана посетити Прскало и снимити стање. Рекао ми је и да је подручје заштићено, а да сам водопад није. Господин из Деспотовца ми је обећао да ће посетити Прскало и да ће ми се јавити кад обиђе угрожени терен око водопада. Чекам његов позив.

Питам се знају ли надлежни из „Србијашума” да се несавесном сечом букава за извоз потенцијално угрожава опстанак водопада Прскало, али ништа мање и других подручја широм Јужног Кучаја? Ако не излазе на терен, ако налоге дају из својих канцеларија и фотеља, да ли уопште знају да водопад Прскало постоји? Да ли знају да ће, ако поменути шумски пут остане у функцији после сече букава, по њему и око водопада моћи да дивљају бахати возачи квадова, који већ по другим, чак и заштићеним подручјима, уништавају природу.

Поменута фото-монографија „Водопади Србије” на популаран и сликовит начин приказује сву раскош и лепоту природних појава и облика водопада наше земље којима свакако у даљим фазама истраживања и презентације треба посветити посебну пажњу, нарочито у делу заштите таквих објеката од несавесних корисника простора. А проблем може да се реши лако – да се одлуком Владе Републике Србије и у сарадњи с експертима водопад Прскало хитно стави под заштиту државе као природно добро, односно под Режим заштите првог степена – строга заштита, као природно добро од изузетног значаја. (Закон о заштити природе, члан 35). Учините то, спасите Прскало. Ми, љубитељи природе знаћемо то да ценимо.

Соња Лапатанов,
балетска уметница