Остао на селу да направи чоколадно царство

У селу Риегерзбург, у близини Граца, налази се једна од највећих и најпознатијих фабрика чоколаде у Аустрији. Аустријанци воде рачуна у економском патриотизму и увек ће радије да купе ову њихову чоколаду, упркос што је скупља од осталих произвођача.

Комад „Зотер” чоколаде од 70 грама кошта више од три евра. Ипак, добри познаваоци чоколаде кажу да толико и вреди. И ја се слажем с њима.

После седам година, недавно сам поново посетио ово сеоско чоколадно царство. И поново сам се уверио да су високе цене „Зотер” чоколада потпуно оправдане.

Фабрика се налази у малом засеоку села Риегерзбург, планинскога места у Штајерској.

То вам је као да одете на Стару планину или Голију. У неко планинско село око Књажевца или Ивањице, па од тог села на неку од чука које мештани означавају као засеок у коме је само пар кућа и около непрегледне шуме и пашњаци.

Господин Сеп Зотер није желео да се макне ни милиметар од места где је рођен. Каже да је у младости лупао главу о стабла околних шума и обожавао да једе чоколаду која у његово време није била баш доступна као данас. Поготово не у таквој забити где је живео, а до града (Граца) ретко се одлазило.

Данас том фабриком управља његов син Јозеф Зотер са својом супругом. Јозеф је ексцентрични добродушни господин кога никада нећете срести са две исте ципеле на ногама. Он и његова супруга имају троје деце и ни једно нема намеру да се помери из тог села. Посла има пуно па на одмор нису ишли већ годинама.

Син Саша има 32 године а изгледа као да је изашао из неког модног журнала. И нимало му не пада тешко што не обилази егзотична места по свету. Када разговара са вама имате утисак да је ваш друг из средње школе.

Завршио је факултет у Грацу али у њему никада није живео. Путовао је сваки дан са сеоском омладином из села.

Кад је дипломирао на поклон је добио „олдтајмер”, ауто које не жели да користи па га је изложио као украс испред фабрике. Каже ако и буде путовао биће то по неким местима где обичан свет производи какао и са њима ће за време одмора радити. Уверава ме да су ти људи једини који га могу опустити јер су ослобођени такмичарског духа и хедонизма као и манира презентације моћи и богатства. У њиховом друштву не осећа се као пожељни спонзор.

Викендом организују туристичке туре. Кроз фабрику чоколаде за само један викенд прође између 300 и 500 посетиоца. Улазница је 18 евра, али вреди сваки цент.

Посетиоци могу да пробају све што се у фабрици налази, од какао зрна као сировине па до свих 143 полуфиналних и финалних производа.

Господин Зотер какао зрна купује на различитим мести, тако да можете да пробате укусе из разних региона, из Мексика, Перуа, Никарагве, Гвинеја, Белезе, Обале Слоноваче... Укус је горак и опор али вас истовремено тера да тражите још једну, па још једну...

Е онда почиње процес који пратите и пробате. Прво, прах какао са малим па све већим уделом шећера. Спремиће вам и комаде чоколаде које сами стављате у шољу топлог млека које се стално стиже из оближње штале.

Штале ту одмах иза ћошка и такође припадају породици Зотер. Госпођа Зотер, са још две помоћнице, музе краве и доноси млеко. Посетиоци могу да пробају чоколаду уз млеко тек помужене краве, или овце и козе које такође пасу на ливадама око фабрике.

На ливади испод саме фабрике хиљаде кокошака мирно кљуцају. Ту су и ћурке, свиње, а Гашпар театар за клинце непрестано одржава позоришне представе. Углавном оне које говоре о једноставном животу на селу, о дивљим и питомим животињама, о томе како се и зашто животиње користе у исхрани и о оправданости и неоправданости њиховог убијања. 

После дегустације свега, већ на четвртини туре, био сам уверен да ће ми се смучити на половини обиласка фабрике. Домаћини су на све мислили па су и чесме са водом за пиће доведене са оближњег природног извора.

Чоколада, сем класичних комбинација, има још и са бананом, тиквом, купином, малином, сенфом, ментом, пелином, кантарионом... У сваком случају за два сата обиласка на располагању вам је 300 станица на којима се заустављате да пробате нешто ново и нешто другачије.

Мени се највише допала чоколада са комадићима тикве. Чоколада невероватно подражава машту и доприноси новим идејама.

Хедонизам је ту само да би одржава реални привид.

Микан Стојановић, Беч

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика