До краја године још једна позитивна листа модерних лекова

Прво проширење листе лекова који се издају на терет Републичког фонда за здравствено осигурање иновативним терапијама у 2022. години управо је у току и медикаменти би требало да буду доступни грађанима у јуну, када се заврши процес централизоване јавне набавке, најавио је за „Политику” др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова Иновиа. Део лекова који сада долази на листу намењен је стационарном лечењу, што значи да ће се терапија давати у здравственим установама, док ће један број лекова бити на располагању и путем рецепта, па ће пацијенти моћи да их подижу у апотекама.

– Актуелно проширење листе је део ширег, петогодишњег плана који је још 2019. године направљен у сарадњи са РФЗО-ом и уз подршку Министарства финансија, па због тога то називамо првим проширењем јер се, према истом том плану, пре истека ове календарске године очекује још једно укључење значајног броја иновативних терапија на такозвану позитивну листу. Веома је важно што је наша земља препознала значај иновативних лекова као кључног фактора за постизање највишег нивоа јавног здравља. Захваљујући томе, пре неколико година је, после дуге паузе, започет процес озбиљног улагања у иновативне лекове који би требало да омогући да се доступност ових изузетно битних медикамената подигне бар до нивоа на којем су земље у нашем непосредном окружењу као што су Бугарска, Румунија или Хрватска – истиче др Тркуља и додаје да још нисмо постигли тај циљ и да ће бити потребно да се и у наредним годинама настави са значајним инвестирањем.

Он сматра да се уз добро планирање и наставак улагања, као и континуирано обезбеђивање најповољнијих услова набавке ових лекова од иновативних фармацеутских компанија, може очекивати да би већ у року од две или три године сви неопходни иновативни лекови могли да постану доступни нашим грађанима.

– Последњих година и удружења пацијената почињу да добијају све значајнију улогу у процесу одлучивања о стављању лекова на позитивну листу, па су представници појединих удружења већ чланови неких стручних комисија. Посебно је важна улога кровних удружења пацијената чији фокус интересовања није на конкретним терапијским областима већ пре свега на системским решењима па смо тако пре неколико недеља у прогласу Удружења пацијената Србије имали прилике да чујемо и предлог за формирање независног експертског тела у чијем раду би учествовали и представници удружења пацијената. Ово није нова идеја јер широм Европе и света фондови узимају у обзир преференције пацијената које се односе на побољшање свакодневног живота. Добар пример нуди Немачка где Федерални комитет ГБА, кога чине лекари, стоматолози, представници болница, здравствених фондова и пацијената, представља централно тело кад је реч о доношењу одлуку о обезбеђивању лекова за особе са обавезним здравственим осигурањем. Још веће укључивање представника пацијената у процес разматрања и одлучивања о стављању лекова на позитивну листу омогућило би реалније сагледавање потреба пацијената, што би допринело унапређењу доступности оних терапија које доносе највећу корист – напомиње др Тркуља.

Вакцине против ковида и нови лекови доста су утицали на бољу клиничку слику оболелих од короне. Наш саговорник истиче да је, ипак, омикрон варијанта вируса корона показала извесну резистентност према појединим лековима који су се користили у лечењу оболелих пре појаве овог новог соја, па је сходно томе дошло до промене терапијских протокола.

– Данас, када већ неко време живимо са омикроном са већом поузданошћу знамо шта су најефикасније терапије и захваљујући томе можемо да понудимо пацијентима најбољу комбинацију лекова у циљу избегавања најтежих исхода. Осим лекова који превасходно имају за циљ да обуздају прекомерну реакцију нашег имуног система и нису специфично развијени против вируса корона, најбољи резултати се постижу са антивирусним терапијама. Ови лекови делују директно на различите компоненте вируса и захваљујући томе значајно смањују прогресију у најтежи облик болести, па самим тим и смртност. Ту су и специфично развијена моноклонска антитела против омикрон варијанте вируса, а за особе које из било којег разлога нису кандидати за вакцину постоји и прво моноклонско антитело које се даје превентивно и у високом проценту штити од настанка заразе короном – истиче др Тркуља.

У последње време интересантни резултати се постижу и са такозваном интерферонском терапијом, напомиње наш саговорник, али ће се до коначне оцене о ефикасности ових лекова још мало сачекати.

Када је реч о развоју нових вакцина које би биле још потентније од актуелних у односу на омикрон сој вируса оне би се могле појавити пре лета.

– Неколико великих произвођача вакцина очекује да би на основу резултата клиничких тестова нове вакцине могле да буду одобрене од регулаторних тела током лета, како би дистрибуција почела пре него што током јесени потенцијално дође до новог скока броја новозаражених – открива др Тркуља.