Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворен 15. Кустендорф

(Фото Танјуг)

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф вечерас је отворен на Мећавнику обраћањем његовог оснивача Емира Кустурице и програмом посвећеном италијанском редитељу Пјер Паолу Пазолинију.

На свечаности у Дрвенграду приказан је кратки Пазолинијев филм „Шта су то облаци?” из чије реплике „Раздирућа и чудесна лепота стварања” је изведен и слоган 15. Кустендорфа.

Приказан је и колаж сачињен од филмова контроверзног италијанског редитеља, чија ће стогодишњица рођења бити обележена и ретроспективном његових филмова на Кустендорфу, који траје до 10. маја.

Пред испуњеном биоскопском двораном на Мећавнику плесну тачку је извело Савремено позориште студената Академије уметности из Београда.

Присутнима су представљени чланови фестивалског жирија египатска редитељка Маријам Абу Оуф, публицисткиња филмова Бригита Портије, редитељ и сценариста Душан Милић и професор камере, стручњак за визуелне ефекте и визуелни уметник Иван Шијак.

Жири ће одлучивати о добитницима Златног, Сребрног и Бронзаног јајета, за које се бори 15 филмова младих аутора у такмичарском програму фестивала.

Потом је приказан филм „Перје” младог египатског редитеља Омара Ел Зохаирија, раније награђеног такмичара Кустендорфа, који је у обраћању присутнима рекао да осећа да је близак Кустуричиним филмовима, а да је филмској школи у Египту Пазолини био део часова.

„Добро дошли у слободне српске планине”, почео је Кустурица свој поздравни говор, да би потом навео да је „1941. године антифашизам из Босне и Херцеговине пресељен на Тару”, и да је дужан рећи да је „први антифашиста у свету био Дража Михаиловић”, с тим да „његова судбина није баш била срећна на крају”.

„Слободу смо изгубили. Како се то десило? Шта је било у последњих 40 година да ту слободу изгубимо, како је могуће да је једна перцепција света изгубљена заувек?”, запитао се Кустурица, преноси Танјуг.

Оценивши да је један узрок губљења слободе посвећеност технологији, Кустурица је рекао да је тај губитак пластично изражен у Пазолинијевом филму „сликама људи који су управљани као лутке”.

„Један народни филозоф је рекао да овце најређе страдају од вукова. Највише од пастира. Тако се и наша слобода истопила у нашој перцепцији”, рекао је редитељ.

Према његовим речима, последњи губитак слободе је био „након произведеног вируса ковид 19”, а да је „човек који је то потврдио убијен”, те додао да је и Пазолини „убијен зато што је проникао у дубину човекове суштине, отишао је предалеко”.

Редитељ је оценио да данас живимо у времену које можемо да назовемо „невременом”.

Запитавши се шта нас чека поводом рата у Украјини, Кустурица је рекао да је „најтежа консеквенца да завршимо на сметлишту” као два лика-лутке из Пазолинијевог филма.

„Не смемо да будемо лутке. Морамо наћи пут до слободе. Четврта индустријска револуција тежи ка јединци у нерелигиозном друштву где људи једни другима не представљају више ништа”, упозорио је филмски стваралац.

Кустурица је навео и да је „у фази формирања велика светска влада и њено прво министарство је министарство здравља”.

„Када у октобру опет проспу ковид, како кажу стручњаци, сви ћемо бити под истом капом и све ће нас затварати на исти начин. Тако ће нас проводити кроз кризе. Измучени и изморени пристаћемо да изгубимо персоналност и добијемо корисничко име. Њихов је план да нам одузму све што имамо - слободу су узели, још треба да нам узму земљу и да управљају како желе. Ово нису завереничке приче, ово су реалне приче. Клаус Шваб и Међународни бизнис форум управљају светом, коначно да нас учине срећним, а да немамо ништа. Не заборавимо слободу”, закључио је Кустурица.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kale
Natpisi na Nemackom i Engleskom. Zato, kad je Kusta osvedoceni borac za prava malih naroda i okrenut ka matuski.
Тртмрт
Куста као и обично удара звер директно у главу, те је крај чланка о 'невремену' створеном од стране Клауса Шваба и екипе, пун погодак. Нек му је срећно са фестивалом, а за слободу ће мо видети. Требаће нам неко чудо.
n ercegovac
Pazolini odavno nije kontroverzna ličnost. U svojoj Italiji, on već ima status klasika i to ne samo filmske umetnosti, već i literature. Kontroverza oko njegovog okrutnog ubistva i dalje postoji, iako je „proizvela” obilje anketa, knjiga i filmova. To od Pazolinija ne čini kontroverznu ličnost - on ostaje samo žrtva te mahinacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.