Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема заборава за масакр касетним бомбама у Нишу

Тог 7. маја 1999. из авиона НАТО- а су бачене бомбе из два велика товара са по 150 забрањених „наранџастих убица”, убијено је 16 људи, међу њима и трудница
На данашњи дан пре 23 године Ниш је засут касетним бомбама (Фото EPA/Sasa Stankovic)

Ниш – Месец и по дана након почетка агресије НАТО на СР Југославију и Србији, у пролеће пре 23 године, догодио се највећи и најсвирепији злочин над цивилним становништвом на тлу Европе после Другог светског рата. На мање од пола сата од поднева 7. маја 1999. године, авијација северне алијансе демонстрирала је сву своју безумну силу и моћ и, користећи први пут од почетка бомбардовања касетне бомбе, иначе забрањене свим међународним конвенцијама о ратовању, показала целом часном и слободољубивом свету своје право лице.

У два налета бомбардера у размаку од само десетак минута, у 11.30 и 11.39 сати, спроведени су најтежи и најкрвавији напади у току НАТО агресије на миран град и невине грађане, иза којих су остали јаук, лелек и јецаји, који ни данас, после више од две деценије, не престају. У трену је страдало 16 људи, међу њима и трудница пред самим порођајем, повређено је и рањено више од 50 грађана, урушено је и уништено преко 125 стамбених зграда и солитера, срушено или изгорело небројено много породичних кућа, у ватреној стихији у пепео претворено више десетина аутомобила. Погођене су болнице, медицинске установе и здравствене станице, фабрике и складишта, школе, спортски и трговински објекти...

До данашњих дана за ову трагедију, за овај свирепи злочин нико није одговарао. Хашки трибунал никада није покушао да кривце за тешко кривично дело против човечности изведе пред лице правде, а НАТО званичници су невине жртве и убијене цивиле цинично прогласили колатералном штетом.

У бомбардовању Ниша, који је током двоипомесечне агресије био највише, чак 56 дана и ноћи, непрестано под узбуном и на мети ракета и пројектила агресора, тог 7. маја 1999. године, из НАТО авиона бачене су бомбе из два велика товара (контејнера) са по око 150 забрањених „наранџастих убица” у сваком. Бомбе су косиле и уништавале све пред собом у центру града: код здања некадашње Моравске бановине (данас Нишког универзитета), у Улици Анете Андрејевић и у Шуматовачкој, поред здравствене станице „12. фебруар” и на Нишавском кеју, крај главне аутобуске станице, али и највеће пијаце поред Градске тврђаве. Пале су бомбе и на породичне куће и у дворишта нишког градског насеља Шљака, на Институт за патологију Клиничког центра и паркинг ове здравствене установе где је изгорело петнаестак аутомобила, на околне улице и куће, на објекте у комплексу Спортског центра „Чаир”.

У Нишу је тог 7. маја 1999. погинула и трудница Љиљана Спасић (26). На путу према пијаци где је кренула да купи прве трешње, погодио ју је гелер и пресекао вратну артерију. Ова млада Нишлијка, одлична студенткиња медицине, била је у седмом месецу трудноће и носила је девојчицу.  Искрварила је за неколико минута, на тротоару се угасио и њен и живот њене нерођене бебе, која би данас имала скоро 23 године. Недалеко од места где је страдала Љиљана, испред малог ресторана у Улици Анете Андрејевић, погинула је млада конобарица. Највише невиних жртава било је у Шуматовачкој улици, на десној обали Нишаве, поред Градске тврђаве и пијаце, код КЦ Ниш у Улици Љубе Дидића и код здравствене станице... Укупно је погинуло 16 Нишлија, а педесетак је лакше и тешко рањено и повређено, многи су остали без руку или ногу, постали инвалиди.

Сутрадан после овог погрома, 8. маја, бомбом велике разорне моћи погођен је и тешко оштећен Камени мост у Нишу поред објекта у којем је у то време био Грчки конзулат. Касетне бомбе на Ниш бачене су и 12. маја 1999. године на насеље Дуваниште, при чему је повређено 11 особа које су присуствовале обележавању дана Светога Василија Острошког. Срећом, тог дана нико није изгубио живот. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.

Легендарни војсковођа из тог периода и ратни командант, генерал српске и југословенске војске Владимир Лазаревић, рекао је „да су се 7. маја 1999. године у Нишу НАТО злочинци обрачунавали са непостојећом војском поред пијаце и Универзитета и да су њихов циљ били недужни цивили, немоћне жене и деца, стари, нерођена беба”. А, истакао је Лазаревић, „употребом забрањене касетне муниције, најубитачнијег оружја, погажене су све људске норме”.

На Ниш је током бомбардовања укупно бачено тридесетак товара касетних бомби, а НАТО је после агресије, покушавајући да минимизира злочине, саопштио да је „током 1999. године авијација алијансе са само 1.080 касетних бомби гађала 218 координата у Србији, од којих се 155 налазило на Косову и Метохији”.

Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана изјавио је после бомбардовања Ниша касетним бомбама да су „авиони алијансе промашили мету”. Никада, међутим, нигде није наведено која је то мета била... Према изворима из војске САД, неки од контејнера са касетним бомбама типа ЦБУ-87 нису се отворили изнад „циља”, како је планирано, него одмах након избацивања из авиона, због чега је ношена јаким ветром субмуниција пала на друге циљеве унутар града.

Утврђено је да је задатак да на Ниш баци касетне бомбе добио и холандски Ф-16.  Након овог напада војна команда Холандије донела је одлуку да прекине коришћење касетних бомби током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО алијансе. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да их користе у нападима на цивилно становништво у нашој земљи.

У годинама после бомбардовања у пролеће 1999, Нишлије су страдале од заосталих и дотле неоткривених „наранџастих убица” – погинули су пензионер поред Нишаве, када је у башти нагазио касетну бомбу, мештанин у свом винограду када је бомба експлодирала док је пролазио, и закачио је између чокота... А деминери су проналазили неексплодиране касетне бомбе у фабрикама и индустријским погонима, на крововима предузећа и спортске дворане „Чаир”, у двориштима складишта и магацина, поред здравствених установа, саобраћајница и у пољима.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Мени се чини да има заборава. Не можемо да останемо од хвалоспева о ЕУ које слушамо од наших политичара, аналитичара, новинара. Правдају их да чланице ЕУ нису извршиле агресију на СРЈ као чланице ЕУ већ чланице НАТО. А од многих слушамо данас хвалоспеве чак и о НАТО пакту. Важнија су нам 70000 радних места. Исти су као Бата Стојковић у филму ,, Ко то пева".који је говорио да су Немци цивилицазија и сл. Макс Вебер би се поносио Србима.
Драган Љ. Станковић
Било би добро да сазнамо ко је то од НАТО јунака бацао касетне бомбе, Американци, Енглези. Немци или неко трећи? То су све ови који целом свети соле памет о хуманости, демократији, ратном праву итд, па бих волео да знам ко је то урадио конкретно а не овако - сакривањем иза НАТА.
Neven
Da se ne zaboravi, tog dana stradao je i moj kolega sa fakulteta Aleksandar Deljanin, u najbolje godine zivota. Tog dana je sa komsijama razgovarao na ulici ispred svoje kuce, kod Hitne pomoci u Nisu, kada su pale kasetne bombe i ubile svu cetvoricu i njihovog psa. Da se nikada ne zaboravi ovaj zlocin bez kazne ni posle 23 godine,iako advokatski tim kancelarije Aleksic, podnosi tuzbe protiv NATO, ali se iste ne procesuiraju, iz neprihvatljivih razloga.Ostaje nada da je pravda spora, ali dostizna
Максима
Да се никад не заборави, покој им души свим страдалима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.