Научници траже решавање проблема у вези с платама и радноправним статусом

Већина научника у земљи, запослених на одређено време, већ две године има незаконите уговоре о раду, подсетио је на јучерашњој конференцији за медије Синдиката науке Србије у београдском Медија центру др Александар Кнежевић, председник пододбора истраживача запослених на факултетима.

Појаснио је да поједини научници који раде на факултетима више од 11 година потписују уговоре о раду на по годину дана, што је било легално до краја 2019, док је на снази било пројектно финансирање истраживача, али да отад, уз увођење институционалног финансирања, не постоји правни основ за то. Незапошљавање научника на факултетима за стално, иако то нови Закон о науци и истраживачима предвиђа, а дуго чекани подзаконски акт у виду Програма институционалног финансирања, донетог 25. фебруара, то и регулише, један је од два разлога што Синдикат науке Србије од новембра прошле године организује протесте.

– Стиче се утисак да су се факултети отцепили од ове државе и да не морају да спроводе законе ове земље, док смо из ресорног министарства добили неколико уверавања да је поменути програм обавезујући. Имамо апсурдну ситуацију да држава жели, може и хоће да плаћа истраживаче на факултетима, а управе факултета то не желе. То је као да вам понуде „мерцедес” и „фићу”, а ви без образложења кажете да не желите „мерцедес”. Поједини факултети већ разматрају да дају отказе поменутим истраживачима крајем године, када им истекну једногодишњи уговори који сада представљају директно кршење Закона о раду. И то под критеријумима који су крајње дискутабилни и неприхватљиви. Ако факултети наставе да игноришу програм који је почетком године министар просвете потписао истраживачи ће искористи сва правна средства и судску праксу да дођу до испуњења закона – изричит је био Кнежевић.

Др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке Србије, истакла је да од 17. марта и последњих разговора научника у Влади Србије нема промене, ни заказивања наставка преговора. Јововићева је нагласила да они говоре о проблемима који муче научнике већ 17 година и подсетила на други захтев „једнаке плате за једнак рад” и решење проблема енормних разлика у зарадама за иста звања у систему науке.

– Демантујем наводе који су се појавили у медијима да синдикат само тражи плате, да је против награђивања и против оцене рада истраживача. Подржавамо стимулације, али дајте да прво дефинишемо да свако звање има своју основну зараду, а после нека држава осмисли награђивања. Подсећам колеге које су водиле, воде и водиће Министарство просвете, науке и технолошког развоја да је синдикат био укључен у доношење Закона о науци, и да се говорило о инстинтуционалном финансирању, али не о оцени истраживача. Иако је институционално финансирање уведено на папиру, у пракси га нема, па се српски истраживачи и даље финансирају према акту из 2011. и мерилима из 2010. године, а распон плата је огроман – нагласила је Јововићева.

Представници синдиката апеловали су на ову владу да реши проблем до краја техничког мандата, да настави преговоре и одреди основне зараде научника.

Због обуставе преговора у влади и неиспуњења нити једног од два захтева истраживача др Срђан Атанасовски, члан тог синдиката, најавио је нови протест научника 10. маја, у 12 часова на Академском платоу, поред зграде Ректората Универзитета у Београду. Сазнали су, каже, да је у четвртак у Ректорату формирана радна група на нивоу УБ која ће се бавити радноправним статусом поменутих научника на факултетима и истакао да је апсурдно то што у њој нема самих истраживача.

Открио је и да су, због неуједначених плата, поједини истраживачи покренули тужбе за накнаду штете против Министарства просвете и најавио да ће ускоро једна адвокатска канцеларија тужити и саме институте због разлика у платама за исто звање, које износе десетине хиљада динара на месечном нивоу.