Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кина има половину светских залиха пшенице

Глобална потрошња ове житарице другу годину већа од производње
(Фото Л. Адровић)

Интересовање за куповину брашна из Србије је велико, а захтеве за куповину извозници су недавно добили из Немачке, Чешке и Словеније, што се годинама није догодило.

– Наше тржиште је до сада било регионално, а у последњих пет шест година извоз брашна је преполовљен. Добро је то што се сада отварају нове могућности и то је важно за наш сектор који је последњих месеци због ограничавања цена и извоза трпео губитке – рекао је за „Политику” Здравко Шајатовић, председник пословног удружења млинара и произвођача тестенина „Житоунија”.

Према последњим подацима америчког министарства пољопривреде, светска потрошња пшенице је већ другу годину већа од производње.

Цене расту не само због инфлације већ и због поремећаја понуде и тражње али и из страха. Зато се очекује да ће сада сви повећавати залихе, а нарочито државе које увозе пшеницу, каже Шајатовић. Напомиње да од 280 милиона тона текућих светских залиха пшенице, само Кина има половину. Она с тим количинама покрива своју годишњу потрошњу.

– Поремећаји су огромни. Европа која је у збиру свих држава нето извозник има пшенице за свега месец дана. И те државе ће из страха морати да мењају своје политике. Зато се сада Немачка и Чешка јављају да купују у Србији, а никада то нису радиле. Или Словенија, која није набављала брашно од нас још од распада Југославије – наглашава Шајатовић.

Према његовим речима, у мају ће остати увећане квоте од 23.000 тона, а постоји обећање да би од јуна требало да крене извоз брашна без ограничења. Потврдио је да, од пре два дана, извоз из Србије по утврђеним квотама, тече несметано, и да је свима који су поднели захтеве одобрен извоз брашна.

Постоје и назнаке да би млинарском сектору могла да буде надокнађена и разлика између тржишне и умањене, ограничене цене брашна на основу уредбе за фебруар, март и април ове године.

Цена пшенице достигла је недавно на берзи и 40 динара, а сва дешавања упућују да ће жито остати на цени.

– Уговарање пшеница новог рода већ почиње. И на страним и на домаћој берзи. Једна количина је чак и продата по цени од 37,5 за килограм. То је за динар мање него стара пшеница, а ово значи да ће и жито новог рода имати добро цену – напомиње Здравко Шајатовић.

Додаје да је питање колико ће пшенице уопште бити у продаји јер ће власници, поучени двогодишњим искуством, задржавати робу док ће трговци гледати да што више купе, јер је велика криза у свету.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zaliv.net
Prodajte to lepo Kini Indiji Egiptu, ne vidim sto bi ovi drugi u Evropi imali prioritet!
Tron
Poljoprivredi Srbije potrebna je jedna kompletna promena svesti. Mi smo južnoevropska zemlja sa osnovnim namirnicama kvaliteta Italije ili Španije koju te zemlje plasiraju kao prehrambeni luksuz. Dok mi naše jabuke i drugo voće i pšenicu plasiramo kao stočnu hranu ili najjeftinije namirnice.
Kopčanje pozadi
Koliko se hleba baci u zapadnim zemljama nahranilo bi pola sveta.
Zoran
Hrana se na baca na zapadu. Oni imaju obicaj kad im ostane u restoranu da ponesu kuci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.