Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ПРИПРЕМЕ ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И НА ФАКУЛТЕТЕ

Школарине од 50.000 до чак 243.500 динара

Први уписни рок на највећем универзитету у земљи почиње 22. јуна, а пријава и предаја докумената трајаће до 25. јуна
(Фото М. Спасојевић)

Ковитлац матурантских обавеза убрзано се захуктава, а уз закључивање оцена и припрему матурских испита, пред средњошколце стиже и животна одлука за коју високошколску установу ће се определити. Уписну трку за 31 факултет први је расписао Универзитет у Београду (УБ). Врата отварају за 26.739 академаца на 358 акредитованих програма на сва три нивоа студија. Од тога ће, каже проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ, за бруцоше на првој години основних академских студија бити резервисана 15.033 места на 104 акредитована програма.

Први уписни рок на највећем универзитету у земљи почиње 22. јуна, а пријава и предаја докумената трајаће до 25. јуна. На факултетима на којима постоји електронско пријављивање оно ће бити од 17. до 24. јуна. Пријемни испити су планирани од 27. јуна до 1. јула, а неизвесност ће трајати најкасније до 4. јула и објављивања прелиминарних ранг-листа. Бруцоши жељени факултет могу да упишу од 11. до 15. јула.

Ко не успе да упише факултет о трошку буџета на УБ за самофинансирање треба да издвоји од 50.000 динара, колико стаје година на Техничком факултету у Бору, до чак 243.500 динара, колико кошта Софтверско инжењерство на Електротехничком факултету. Цене студија, минимално, до десет одсто, ове године увећали су Факултет организационих наука (са 138.000 на 145.500 динара), Рударско-геолошки (са 57.000 на 66.000 динара), Технолошко-металуршки (са 66.000 на 75.000 динара), Биолошки факултет (са 80.000 на 90.000 динара) и Економски, на ком ће година стајати од 97.175 до 127.863 динара, уместо досадашњих од 92.022 до 121.082 динара.

Иако су на последњој седници Сената УБ представници нашег најрепрезентативнијег универзитета једногласно подржали увођење државне матуре од школске 2023/24. године, као сертификационог испита, сматрају да она „не може истовремено имати и одговарајућу улогу у селекцији средњошколаца за упис на студије”. Бар не још, већ да се у прелазном периоду од три-четири године уз њу морају задржати садашњи пријемни испити за рангирање при упису на факултете. У међувремену би анализирали успешност тестова на државној матури, типове задатака и питања, начине полагања, као и софтвер за обраду података како би, након прелазног периода, факултети добили поузданије показатеље о ефектима евентуалног увођења само националног матурског испита као селекционог за упис на студије.

Проректор Филиповић сматра да ће успех на пријемном и ове године највише зависити од тренутне посвећености матураната припреми тог испита, а мање од знања стеченог у току школовања. Као и да је то један од разлога што се Сенат залаже да пријемни испит, уз државну матуру, и даље буде селекциони испит при упису на факултете.

– Наравно да је битно и знање стечено на часовима. Ове године нам долази трећа генерација средњошколаца која је учила у пандемијским условима и делимично имала онлајн наставу. Али су они, у односу на претходне две, много мање у завршној години учили на даљину, па зато очекујем да успешније ураде пријемне испите од претходне генерације – оптимистичан је Филиповић. 

Шок за будуће уметнике: уместо у августу, упис на ФЛУ – у јуну

Средњошколце који се спремају да упишу Факултет ликовних уметности средином априла изненадило је обавештење на сајту да ће им пријемни испит бити одржан у другој половини јуна, а не у августу као годинама уназад, што нам је потврдио и декан проф. др Димитрије Пецић. Додао је да је овај испит и пре петнаестак година неколико пута био померен за јун, а да је најновији такав предлог у фебруару иницирало и, већином гласова, усвојило Наставно научно веће.

– Моје лично мишљење није пресудно и не могу да коментаришем одлуку свог већа. Већина чланова је сматрала да ће ова одлука повољније да утиче на број кандидата који ће се појавити на пријемном. А у праву сте, чињеница је да ће наши кандидати уз ово померање бити оптерећенији јер морају да се концентришу на припрему пријемног док им закључују оцене у школи и док полажу матурски испит – искрен је декан Пецић.

Открива да је одлука о померању пријемног за јун првобитно била донета непосредно пред стизање вируса корона у Србију, па је због пандемије одложена. Чланови већа на ту идеју нису заборавили и поново су је активирали ове године.

Како сазнајемо, иста ситуација је и на Факултету примењених уметности када су у питању термини уписа.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
Skolovanje mora biti besplatno. Fakulteti nisu profitabilne institucije vec obrazovne. Drzava mora da finansira fakultete a privatne fakultete, koji predstavljaju ovozemaljsko ruglo, trega zatvoriti sve do jednog.
Dragan D
Pa od ovoga Beograd živi. To je otprilike 10 do 15 miliona evra mesečno od tih studenata van Beograda ali ne za studije već samo za stanovanje. A ti sa BU sve je malo. Uporno se guše svi pokušaji da se bilo šta uradi južnije od Bubanj potoka. Pa nije Srbija samo Beograd, žive ljudi i van tog grada

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.