Грци више верују у ЕУ, брину их Турска и корона

Од нашег дописника

Атина – Како живе и у шта верују Грци у 2022. години? Како су се економска криза, пандемија и промене на геополитичкој карти света одразиле на свакодневицу и ставове Грка?

Истраживања показују да они данас подједнако позитивно гледају и на социјализам и на либерализам, више верују у европске вредности и монетарну унију него раније. Француског председника Емануела Макрона сматрају најпопуларнијим државником, велике симпатије ужива и председник Украјине Володимир Зеленски, а популарност руског лидера Владимира Путина је знатно опала.

Научноаналитичка организација „Дијанеосис”, која кроз призму најважнијих економских, политичких и социјалних питања долази до слике суштинских промена у друштву, констатује да је Грчка током последњих година постала сасвим другачија земља. Пандемија вируса корона је, уз све остале потресе који су претходили, оставила дубоку колективну психичку трауму, што је изменило поглед на многа питања.

Тако је од антиевропског расположења данас остало мало јер чак 64 одсто Грка жели да „припада Западу”, позитивно оцењује учешће земље у ЕУ и сматра да је унија имала добру стратегију у борби с пандемијом. Стручњаци, међутим, указују да не треба занемаривати чињеницу да и даље постоји језгро од око 20 до 30 одсто Грка који се колебају или одбацују институције и обичаје западног света.

Велики део анкетираних Грка и даље као појам зла доживљава Турке, муслимане и Немце. Уморни од константних турских претњи, 64,9 одсто Француску сматра најбољим савезником и верује у Макрона „јер је умео да се посвађа” с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, док много мањи проценат верује у савезништво са САД. Анализа показује да је до пандемије и непосредно после промене владе, одласка Сиризе и доласка Нове демократије, међу Грцима постојала доза несигурности, али и много оптимизма. Незапосленост и ниске плате су највећи проблеми међу младима, који у великом проценту, чак 77,1 одсто, изјављују да би радо отишли из земље у потрази за бољим условима живота. Иако је Мицотакисова влада донела одлуку да се минималац подигне за 50 евра и буде 713 евра, многи Грци су незадовољни јер су уз инфлацију та примања недовољна за живот.

У међувремену, осам одсто испитаника каже да не једе месо, 76 одсто тврди да води рачуна о својој исхрани, чак 62,1 проценат бави се физичком активношћу, иде у теретане или на спортске терене, што је велика промена, посебно за млађу популацију, која је годинама имала проблем с вишком килограма. Старе навике остају када је реч о разговорима и праћењу политике, чиме се бави више од половине нације. Правду и слободу сматрају највећим вредностима, 51,7 процената сматра да истополни бракови морају да се дозволе. Вера у Бога је присутна код 82 одсто анкетираних јер Грци, ма колико се свет око њих мењао, остају једна од најрелигиознијих нација.

Од чега страхују? Од даљег заоштравања односа с Турском, економске кризе, новог таласа миграната... Иако је број незаконитих долазака са турске обале знатно смањен, 64 одсто анкетираних Грка сматра да влада мора да има још строжу миграциону политику. Брину их климатске промене, али и питање хоће ли ова туристичка сезона бити добра.

Забринути су и тиме шта ће бити у септембру, да ли ће нација платити високу цену због укидања свих мера против ковида уочи туристичке сезоне. Јер, у Грчкој и даље од короне оболева око 10.000 људи дневно.