Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Учење на примерима из иностранства

Јавни превоз је одлично организован, као и наплата карата: Истанбул (Фото: Пиксабеј)

После дужег времена поново сам боравио у Истанбулу, омиљеној туристичкој дестинацији. Први сусрет с градом је на новоотвореном аеродрому, који делује задивљујуће и по величини и по функционалности. Уз примену свих епидемиолошких мера одлазак и долазак путника одвија се несметано. Аеродром је око сат времена вожње аутобусом удаљен од града, али је време вожње условљено гужвама у саобраћају. Стари аеродром „Кемал Атартурк” претворен је у војни.

Ретко се може запазити саобраћајна полиција која регулише саобраћај, ту су само униформисана лица пешаци, који попут наше комуналне полиције обезбеђује јавни ред и мир. Ради регулисања саобраћаја, покретним стубовима се затварају целе улице како би пешаци могли безбедно да се крећу пошто је капацитет тротоара мали, а гужве велике.

Јавни превоз – аутобуси, трамваји и метро – добро је организован. Истанбул је град с више од 20 милиона житеља и простире се на површини 150 пута 30 километара. Становници користе јавни превоз јер се њиме свуда стиже брже него сопственим аутомобилом. За вожњу градским превозом постоји јединствена карта која се може купити и допунити на свим стајалиштима аутобуса, трамваја и метроа, а валидира се пре уласка на стајалиште. На станицама постоје аутомати и прислањањем карте на њих отвара се улаз на стајалиште. Карта важи за све правце и то све док не изађете са станице. Кондуктера и контролора нема. Возећи се, сетио сам се како то изгледа у јавном превозу у Београду – велики број контрола, свађе с путницима и опет само 40 одсто путника купује карту за превоз. Памтим и боравак у Амстердаму и вожњу трамвајем приликом обиласка града. У сваком трамвају постоји кондуктер који контролише оверу карата, а код њих се може и купити карта и добити информација на којој станици треба да сиђете. Питам се зашто надлежни у Секретаријату за саобраћај града Београда не погледају решења у другим градовима, искористе нека од њих у нашем и тако реше вишегодишњи проблем. Београду треба решење које ће бити примењиво у пракси и које ће превоз учинити комфорнијим и прихватљивим за већину грађана.

Истанбул је познат по гужвама и трговини. Трговци уважавају купца и настоје да га придобију и понудом и ценама. Купаца има, јер туристи долазе у Истанбул и због његове историје и културе, али и ради куповине злата, текстила, обуће и одеће од коже. Приликом куповине поклона за пријатеље у једној радњи купио сам два артикла, платио картицом и изашао. Двадесетак метара од радње сустигао ме је продавац и замолио ме да се вратим у продавницу, где ме је дочекало велико изненађење. Продавац је објаснио да су ми грешком наплатили три артикла уместо два, извинио се и вратио ми разлику новца. Сума није била велика, али је гест продавца за похвалу и показује поштовање купца. Не знам колико је оваква пракса присутна код нас, ја је нисам доживео. Приликом боравка у Стокхолму догодило се да ми је у продавници наплаћено паковање од десет пива уместо два. Захваљујући сачуваном рачуну и рекламацији успео сам да повратим новац за артикле који су ми, грешком или намерно, наплаћени. Верујем да се и у Београду дешавају сличне ствари, а они који су их доживели знају како су решили – да ли уз помоћ оног ко је погрешио или уз инсистирање и рекламације. О свом искуству пишем са жељом да се сличне ситуације у Србији решавају на цивилизован и законом дефинисан начин. Инсистирањем на томе васпитно ћемо деловати и на починиоце и на оне који су оштећени у таквим ситуацијама. Грешке чинимо сви, али ако имамо жељу да их признамо и отклонимо и себи људима око себе учинићемо живот подношљивијим и лепшим.

Драган Паскаш,
генерал у пензији, Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Od Holandije se moze nauciti ''zemljisna politika'' kojom je Holandija izgradila najbolju agrarnu proizvodnju u svetu. Sa 2% stanovnistva u zemljoradnji Holandija je posle Amerike najveci izvoznik agrarnih proizvoda u svetu. Pored toga je kodifikacija gradjanskog prava nadmasila nemacko gradjansko pravo koje se smatra kao najmodernije u svetu. Za Srbiju koja nema ni opste imovinsko pravo bezplatna sansa.
Povratak na selo?
Moderna poljoprivreda se može naučiti od Holandije. Može se naučiti i od Švedske koja uprkos hladnoj klimi proizvodi dovoljno hrane za svoje potrebe, i čak i za izvoz. I to samo sa 30.000 efektivnih seljaka (puno radno vreme) od 10 miliona stanovnika. To su samo 0.3%. Ali da bi se tako nešto naučilo treba shvatiti da moderna poljoprivreda zahteva vrlo malo radnika. A ne da nam naši ministri prodaju maglu o povratku mladih na selo. Šta tamo da rade, kad nikome ne trebaju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.