Трансплантација матичним ћелијама оболелу костну срж мења здравом

Трансплантација матичних ћелија хематопоезе је обнављање оболеле костне сржи здравим ћелијама даваоца. Костна срж може бити уништена неким тешким болестима, зрачењем или лековима. Тада се не стварају нове ћелије крви и настају болести које угрожавају живот болесника као што су леукемија, апластична анемија, имуне дефицијенције, урођени поремећаји метаболизма и друге. Једини пут ка излечењу за већину ових болести јесте управо трансплантација матичних ћелија хематопозе. Да би трансплантација била могућа, неопходно је да давалац и болесник буду подударни у систему хуманих леукоцитарних антигена. То су наше наслеђене карактеристике које се налазе на белим крвним зрнцима чија је једна од основних особености изузетна разноликост. Зато је тешко наћи две особе које су подударне, а да нису рођена браћа и сестре. Поступак одређивања ових антигена назива се ХЛА типизација.

Др Глорија Благојевић (Фото: лична архива) 

Др Глорија Благојевић, шеф Одсека за вођење послова Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије Института за трансфузију крви, истиче да је идеалан давалац костне сржи за болесника његов рођени брат или сестра. С обзиром на то да само 30 одсто болесника може наћи подударног даваоца у оквиру своје породице, несродни даваоци из регистара од непроцењивог су значаја. Зато ту велику улогу има Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе.

– Регистар представља базу података и ХЛА типизација пријављених давалаца који су спремни некоме да помогну. Када је неком болеснику неопходна трансплантација, у Регистру се тражи давалац који је са њим подударан. Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије основан је 2005. године, а део Светског регистра постао је 2012. године. До сада је урађено преко 200 несродних трансплантација у нашој земљи.

Уколико неко има између 18 и 45 година, не болује од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења може постати део Регистра. Када се неко једном пријави, његови подаци остају у Регистру док не напуни 60 година – појашњава др Благојевић.

Пријављивање за регистар је веома једноставно: довољно је попунити упитник, који се састоји од пријавног листа и медицинског упитника и дати узорак крви као за крвну слику из кога би се радила ХЛА типизација.

– Уколико се догоди да је потенцијални давалац подударни са неким од болесника и жели да иде у даљу процедуру, пролази детаљан медицински преглед, јер су нама здравље и безбедност даваоца на првом месту. Уколико тим за прикупљање матичних ћелија хематопоезе на основу урађених анализа и прегледа потврди да је потенцијални давалац здрав, може дати матичне ћелије хематопоезе.

Матичне ћелије могу се прикупити на два начина. Један је из периферне крви преко вене, налик класичном давању крви, а други из бедрене кости.

Поступак давања матичних ћелија хематопоезе из периферне крви изводи се тако што се крв узима системом за једнократну употребу, на једној машини која се зове сепаратор. У сепаратору се аутоматски издвајају и прикупљају само потребне ћелије, а сви остали састојци крви се враћају преко стерилне игле у вену друге руке. Процедура обично траје пар сати, без анестезије и није неопходан останак у болници – истиче др Глорија Благојевић.

Матичне ћелије хематопоезе се налазе у крви у малим количинама. Због тога је неопходно да се пре почетка процедуре повећа њихова количина. То се постиже давањем фактора раста који се назива фактор стимулације гранулоцитних колонија. Фактор раста се и нормално налази у организму и регулише стварање белих крвних ћелија. Да би се довољан број матичних ћелија хематопоезе нашао у крви неопходне су додатне количине фактора раста који се даје у виду инјекције током пет дана пре почетка процедуре.

Ретко, током давања фактора раста може се осетити мала нелагодност у костима и краткотрајна малаксалост. Али и ако се јаве, сви симптоми престају дан или два после последње дозе. Дакле, није потребно додатно време за опоравак.

– Матичне ћелије хематопоезе се из бедрене кости прикупљају посебном стерилном иглом. Цела процедура се изводи у краткотрајној општој или спиналној анестезији. Због тога је потребно да давалац проведе један до два дана у специјализованој здравственој установи где ће бити под надзором тима стручњака. Најозбиљнија компликација за даваоца може бити реакција на анестезију, али ризик је изузетно мали и заиста није већи него код било које друге мале хируршке интервенције. Током опоравка давалац може осећати краткотрајни умор и нелагодност у доњем делу леђа на месту убода игле – напомиње наша саговорница.

Давање матичних ћелија хематопоезе је безбедно. Током процедуре за даваоца не постоји ризик од инфекција која се преносе путем крви.