Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто држава не реагује на суноврат домаћег рибарства

Непрекидно бележимо пад производње шарана и у последњих осам година она је преполовљена, а највише је пропала током ванредног стања због ковида 19
(Фото И. Милутиновић)

Кризу у домаћој производњи рибе купци у Србији осетили су већ током протеклих празника, а цене, евидентно је, ни у будућности неће мировати. Шаран који је за Ускрс могао да се пазари за око 600 динара, већ за Ђурђевдан није могао да се нађе за мање од 700 динара по килограму. Реч је о шарану из увоза, јер домаћег одавно нема. Иако је, кажу произвођачи, њихов интерес да производња опстане, дешава се супротно – запуштено, без помоћи државе и са превисоким наметима, домаће рибарство тоне. Србија годишње, према статистичким подацима, увезе између 40.000 и 50.000 тона рибе, претежно морске и иако би те количине могле да се смање заменом из домаће производње, за сада су то само лепе жеље. Наша земља, наводе стручњаци, никада до сада није била у оваквој ситуацији када је реч о производњи свеже рибе.

Александар Стајчић, директор „ДТД рибарства” и потпредседник Групације за рибарство при Привредној комори Србије напомиње да је парадокс да риба из домаће производње има бољи квалитет од оне која до нас стиже из централне Европе, али да је то тренутно наша реалност. На челу је домаће фирме која је тренутно и највећи инвеститор у производњи рибе у Србији и већ годинама указују на проблеме. Додаје да једноставно немају никакву помоћ ни одговор да наша држава има интерес да заустави пропадање ове гране пољопривреде.

– Сада се више говори о том проблему. Евидентно је да непрекидно бележимо пад производње шарана и у последњих осам година је она преполовљена. Главни разлог што се налазимо у оваквој ситуацији је то да не постоји разумевање државе, подршка, а плаћамо огромне трошкове и намете који су неупоредиво већи у односу на произвођаче из Европе – каже Стајчић.

Криза у производњи шарана, који је и најпродаванија врста рибе на нашем тржишту, посебно се продубила током короне. Тада је конзумна риба, спремна за продају, због затворених радњи и ванредног стања, силом прилика поново враћена у производни циклус што је погубно за рибарство. Нова производња углавном није заснована. И тада, а и више пута у претходном периоду Групација за рибарство упутила је иницијативе Министарству финансија за укидање водног доприноса по свим основама као што је урађено у Чешкој и Хрватској, што би допринело очувању ове гране привреде, али на жалост и даље држава нема решење за то.

– Појавило се низ фактора технолошких и економских због кога сада нема шарана из домаће производње. Стално тражимо помоћ и немам објашњење зашто држава нема интерес да одржи ову производњу. Сведочимо неликвидности великих рибњака и произвођача који су од почетка пандемије доведени до ивице, продата је рецимо „Ечка”, а нови власници су проценили да је производња неисплатива. Од једне велике шансе у пољопривреди Србије дошло се до тога да увозимо рибу из Мађарске и Чешке и других земаља – објашњава Александар Стајчић.

Упитан шта у овом тренутку може да се учини, одговара да недостаје мала помоћ да се ревитализује производња и да се пре свега заустави пропадање. На произвођачима је да задрже квалитет домаће рибе, јер наши купци већ сада плаћају високу цену тога што немамо своју производњу.

– Укидање водопривредних дозвола или редукција тих трошкова би значила много. Ми имамо субвенције од државе од око 10 динара по продатом килограму, али то није довољно да би се заставио негативан тренд производње. ЕУ својим произвођачима даје индиректне субвенције и максимално подржава ову врсту производње – наводи наш саговорник из ПКС-а.

Пад производње бележи се у последњој деценији, а само током 2021. године у нашој земљи је произведено за 30 одсто мање рибе него у 2020. Некада је под рибњацима било и до 15.000 хектара. Сада, према подацима Републичког завода за статистику, постоји 8.690 хектара шаранских рибњака. Процењује се да пастрмских рибњака има на неких 14 хектара и то у брдско-планинским подручјима централне Србије. Према подацима ПКС-а више од половине увезене рибе је у конзерви, следи замрзнута, рибљи филети и на крају свежа. Увозимо са Тајланда, из Хрватске, Шпаније, Вијетнама, али и земаља у региону.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Nemože vodja da stigne sve sam da reši,pobogu nastrada siroma?
Banacanin
Pitanje za sve: kako je moguce da je pola srednjeg Banata preplavljeno poluilegalnim ribnjacima a u tom istom Banatu (o ostatku zemlje da ne govorimo) nije moguce kupiti domacu ribu? Da razjasnim: ribnjaci su poluilegalni jer koriste vodu iz Tamisa i ostalih reka bez ikakve kontrole po zivotnu sredinu i uz minimalnu nadoknadu Vodama Vojvodine. Poluilegalne su i jer su vlasnici do parcela dosli kroz burazersku ekonomiju. Poplavjeni su pasnjaci bez ikakve prethodne procene zauvek su unisteni.
Vlajko
Ribarstvo i pravosudje su kod nas usko povezani - oboje su u sunovratu a zbog lova u mutnom!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.