Не постоји могућност половичног увођења државне матуре

Државна матура ће заменити пријемни испит на већини високошколских установа, тврде најодговорнији за увођење ове провере знања на националном нивоу. Универзитет у Београду једногласно „подржава увођење државне матуре у образовни систем од школске 2023/24. године” нарочито због њене сертификационе улоге, као испита за крај средње школе, али бар три-четири године „мора задржати досадашњи систем пријемних, односно квалификационих, испита као важног елемента за рангирање кандидата при упису на факултете.” Да ли су надлежни очекивали овакав став најстаријег и највећег универзитета у Србији, да ли су са њим сагласни и да ли то значи да државна матура у пуном обиму неће бити уведена до 2028. године? Има ли смисла уводити је не уважавајући све три њене најважније улоге (сертификација, селекција и евалуација)?

− Припреме за увођење државне матуре теку по плану. За сада, не постоје разлози да матура у пуном обиму не буде уведена 2023/24. године, како је планирано. Не постоји могућност „половичног” увођења матуре. Матура уведена 2023/24. године имаће три функције: сертификациону (која је законом прописана као испит којим се завршава средње образовање), евалуациону (која је као екстерно вредновање постигнућа ученика, кључна за унапређивање квалитета средњег образовања) и квалификациону или селекциону улогу за упис на високо образовање. Током протекле две године, колико траје процес усаглашавања интеграције државне матуре у уписну политику високошколских образовних институција, ниједан студијски програм, факултет или универзитет није исказао став да се државна матура неће вредновати приликом уписа − тврде за „Политику” стручњаци из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Објаснили су да успех на државној матури представља и успех постигнут у средњошколском образовању који се додаје општем, просечном успеху матураната из четворогодишњег школовања. Затим су указали да за велики број студијских програма различитих универзитета у Србији, државна матура има потенцијал да у потпуности замени досадашње пријемне испите. Већ у следећој реченици, у писаним одговорима нашем листу „велики број” истопио се у „поједине” студијске програме.

− Квалификациона функција матуре за поједине студијске програме може бити прихваћена у „пуном обиму”. За неке студијске програме, на уметничким факултетима, на пример, свакако ће, као и до сада, бити организовани испити за проверу посебних склоности и способности. За поједине студијске програме „делимичном обиму” биће додати тестови за проверу специфичних знања − појашњавају надлежни.

Да државна матура не може одмах по увођењу у систем бити и довољна за упис на факултете него „морају” да организују пријемне испите у „прелазном периоду” који би трајао три-четири године, јасан је став УБ. За то „прелазно” време упоређивао би се успех кандидата на државној матури са успехом на квалификационом испиту, општим успехом из средње школе и успехом на уписаном студијском програму. Под лупом би били и ваљаност тестова, типова задатака, начин полагања, софтвер за обраду података... На основу свеобухватне анализе факултети би добили поузданије параметре о квалитету стечених знања и ефектима увођења само државне матуре.

− Факултети се нису изјаснили да неће да вреднују државну матуру за упис бруцоша, већ су изнели предлог о увођењу „прелазног” периода у коме би неки студијски програми поред вредновања резултата државне матуре вредновали и постигнућа на додатним испитима за проверу знања, способности и вештина. То не представља кршење Закона о високом образовању. Начин вредновања матуре од стране факултета није орочен никаквом временском одредницом, а могућност да висококонкурентни студијски програми евалуирају резултате ученика постигнуте на државној матури, њихов општи успех у средњој школи, успех постигнут на додатним испитима за упис на факултет и корелирају са успехом који ученици постижу на студијама само може да оснажи бригу и подршку за унапређивање квалитета државне матуре, и посебно квалитета средњег образовања у Републици Србији. Потребно је време да се изгради поверење у државну матуру и то је разумљиво − разјаснили су зналци из просветног врха.

То потребно време већ се мери деценијама. Стручњаци који процес, од идеје до коначног увођења и вредновања државне матуре, помно прате знају да је још 2001. године, када је министар просвете био Гашо Кнежевић, постојала намера да прва генерација која на основу положене мале матуре изађе из клупа осмолетки буде и прва која ће за завршетак средње школе полагати велику матуру.

Предлози уписа по новим правилима утврђени за 40 одсто студијских програма

Све високошколске установе, по закону, до краја августа ове године треба да утврде који се испити са државне матуре вреднују приликом уписа на студије и да одреде критеријуме рангирања и избора кандидата. Да ли је ова одредба излишна ако резултати државне матуре неће бити довољни за упис студената ни у јуну 2024. године?

− До средине априла око 40 одсто студијских програма доставило је прелиминарне предлоге о критеријумима уписа. Процес консултација и договора са академском заједницом и универзитетима је у току и изнедриће решења за сва отворена питања − кажу у ресорном министарству.

Став је Универзитета у Београду да ће сви факултети који га чине, у складу са својим специфичностима, утврдити који се предмети са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије, и да сваки факултет, појединачно, може своја мишљења и сугестије послати директно надлежном министарству.