Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија је увек била окренута Западу

(Драган Стојановић)

Инвазија Русије на Украјину, независну државу и чланицу УН, рат у Украјини с великим људским жртвама и разореним градовима, потпуно ће променити Европу и већи део света. Русија ће бити изопштена из Европе и већег дела света. Све државе чланице ЕУ и оне које су у преговорима или припреми, САД, Енглеска, Канада, Јапан и друге, увеле су драстичне санкције Русији. Наша држава гласала је у УН за неке мере против Русије (под притиском), што је поздрављено у ЕУ и омогућено нам је снабдевање нафтом преко нафтовода „Јанаф”. Са санкцијама Русији ту смо стали, мада ЕУ и САД траже да се наша спољна политика што пре усагласи са ЕУ.

Србија је својом вољом постала кандидат са чланство у ЕУ и пристали смо на правила које прописује ЕУ „Не тврдим да је улазак у ЕУ једина алтернатива, али супротстављање и избегавање тога за наш геополитички тренутак је веома опасно. Будемо ли с анимозитетом гајили односе са ЕУ и живели у изолацији, која је онда перспектива Србије.” (Владимир Костић, председник САНУ, део интервјуа за „Недељник”.)

Драган Шормаз, члан СНС-а, коментаришући изјаву министра полиције о притисцима ЕУ и његовом мишљењу да нам није место у ЕУ, каже: „Легитимно је да одустанемо од чланства. Само, шта грађанима да објаснимо, шта то значи. Укратко, престанак инвестирања, престанак субвенционисања пољопривреде, науке, животне средине, енергетског система и др., повлачење европских и америчких компанија, губитак радних места, пад плата са бедних 500 евра на ’бољих’ 100 евра...” („Данас”, 22. април).

Србија је европска земља. Наша привреда, економија, сарадња, финансије, више од 60 одсто оријентисане су на Запад и чланице ЕУ. После 2001. године више од 70 одсто грађана Србије било је за наш улазак у ЕУ. Никада их није било мање од 50 одсто. Сада, по најновијим истраживањима, њихов број је нешто нижи од 40 одсто. Зашто је то тако? Према речима председника Републике Србије, наш стратешки циљ је ЕУ. Међутим, у изјавама и дискусијама се каже да су наши пријатељи Руси и Кина, а партнери ЕУ и САД. Велика је разлика између пријатеља и партнера. Даље, представници власти, посланици лако потежу за критикама ЕУ, САД, а за Русију и Кину имају речи похвале. Наш однос према приступу ЕУ је декларативан. Спољна политика мора далеко више да афирмише наш приступ ЕУ. Потребно је да пре свега највиша власт реалније и позитивније говори и пише о предностима које даје ЕУ. Једноставно, сви наши суседи су чланови НАТО-а, ЕУ или су у преговорима с ЕУ.

Да се осврнем и на однос ФНРЈ, СРЈ и Србије према СССР (Русији) из наше прошлости. Има нас који доста памтимо. То је пре свега Резолуција Информбироа из 1948. године. Тадашња власт донела је значајну одлуку и спасла нас од уласка у Варшавски пакт. Било је то тешко време у ФНРЈ, али смо издржали и сваке године, у сваком погледу, било је све боље. (Информбиро Саво Кржанац, Драган Марковић, „Слобода”, Београд 1976).

Даље, маја 1992, одлуком Савета безбедности УН уведене су незабележене санкције СРЈ, које су обухватиле и спортисте. Русија, као стални члан Савета безбедности УН, могла је својим ветом то да спречи. Међутим, и она је гласала за те санкције СРЈ. Санкције су нам укинуте после промена 5. октобра и формирања Владе СРЈ.

На крају, није све црно-бело и једноставно. У политици нема пријатеља и љубави. Ту постоје само интереси. Србија је у Европи и у својој историји увек је била окренута Западу. Наша земља је европска и требало би да се трудимо да примењујемо правилне принципе и да спољну политику што пре усагласимо с Европском унијом.

Проф. др Мирослав Кубуровић,
редовни професор у пензији Универзитета у Крагујевцу

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

americanin
Ma sta se mi brinemo kome smo okrenuti. Tako sve jedno. Bilo jednim ili drugim, mi cemo biti ono sto smo uvek bili, mala siromasna zemlja na Balkanu. Potcinjena jednim ili drugim. Sa istoka mozemo ocekivati bar malo respekta, sa zapada ni malo. Stvarno ne razumem da jos nismo shvatili sta zapad misli o nama. Koliko puta moraju to da ponove da bi mi shvatili?!
Лука Пилипенда
А Запад Србији?
gile
Profesor u penziji, citira Šormaza kao relevatan izvor! Profesore,profesore...
СЛОБОДАН
"Шта уважени професор не каже"? Не каже да уласком у ЕУ губимо самосталност и наше правосуђе постаје извршни орган Немачке и САД. Тог тренутка покрећу Хрватска и МуХа федерација апсурдне захтеве за одштету по разним апсурдним основама, подижу оптужбе против свих учесника у одбрани од НАТО Агресора и обешетећење и по том основу. Од Србије остаје Београдски пашалук а сви петоколонаши, који су опљачкали Србију, избијају у први план. За то време наш проф. крстари по САД на "студиском путовању".
mile
Neka mi neko objasni kako je i zasto jedan Sormaz postao bitan faktor odjednom pa ga ima svuda? Ejj Sormaz. Kada su ga poslali u sediste nsto svi smo se smejali i bili u fazonu oeveta za 1999. I sada odjednom on deli neke lekcije i vodi zemlju. Kako je moguce da smo toliko nisko pali da svaki gavran koji dobije nesto novca od zapada za pljuvanje Srbije ima otvorena vrata u skoro svim medijima u Srbiji. O Kostivu je toliko vec receno. U stvari vise je rekao on sam

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.